.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 32089/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „Wiener Stadtische osiguranje“ ado iz Beograda, koga zastupa Zoran Božić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1119/23 od 08.08.2023. godine, u sednici veća održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1119/23 od 28.08.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P 957/22 od 21.02.2023. godine, prvim i drugim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezan je tuženi da na ime naknade nematerijalne štete tužilji isplati iznos od po 8.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i strah i iznos od 35.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja dana 21.02.2023. godine do isplate. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da preko iznosa dosuđenih prvim stavom izreke tužilji isplati još po 17.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha i 15.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Četvrtim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 305.549,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1119/23 od 28.08.2023. godine, prvim stavom izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P 957/22 od 21.02.2023. godine u prvom i drugom stavu izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tuženog da na ime naknade nematerijalne štete tužilji isplati iznose od po 8.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha i 35.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja dana 21.02.2023. godine do isplate, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 305.549,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 175.880,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je shodno članu 403. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 407. stav 1. tačka 4. ZPP, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije shodno članu 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i članom 479. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je odlučio da revizija nije dozvoljena.
Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.) osim iz člana 404. ovog zakona.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i okolnost da su postupci u parnicama u sprovima male vrednosti regulisani u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, njihova primena isključuje opštu odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je predviđeno da je protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu revizija uvek dozvoljena ukoliko je drugostpeni sud prvostepenu presudu preinačio i odlučio o zahtevima stranaka.
Na osnovu date pravne argumentacije, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u visini nagrade advokatu za sastav odgovora na reviziju odbijen je, shodno članu 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o potrebnom trošku.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
