Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženih dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), ispitao je pobijanu presudu primenom člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u aprilu mesecu 2019. godine, naručio i uvezao od kompanije iz Češke 1100 bočica parfema, ukupne vrednosti 11.690 evra, radi dalje distribucije i za navedene parfeme na ime tužioca sproveden je carinski postupak, plaćanje uvoznih dažbina, sproveden je postupak službene kontrole pošiljke u cilju utvrđivanja zdravstvene ispravnosti, navedeno je da je zemlja porekla Češka, a na nalepnicama označeno da je uvoznik za Srbiju tužilac. Tužilac se bavi uvozom i prodajom parfema i sa tuženom BB je postojao dogovor da od januara 2019. godine tužena bude uključena u rad preduzeća, kao prodavac ali to nije formalno pravno regulisano. Parfemi su skladišteni u sedištu tužioca u ulici ... broj .. za prodaju koju će vršiti tužena BB, iz kog prostora je tužena preuzela parfeme u vrednosti od 5.000,00 evra i premestila u prostorije svoje porodične kuće zbog nastalog spora u vezi preuzimanja zastupništva, a inače je posedovala ključ od navedenog poslovnog prostora, pored zakonske zastupnice tužioca, jer je prodavala parfeme i ostavljala joj pazar koji je zatim uplaćivala na račun firme. Povodom uvoza predmetnih parfema tuženi su prethodno zakonskoj zastupnici tužioca dali iznos od 5.000 evra, zatim platili uvozne dažbine i carine. Tužena BB nije bila zaposlena kod tužioca ali je istupala u svojstvu prodavca na osnovu dogovora sa snahom zakonske zastupnice tužioca sa čim je bila saglasna i zakonski zastupnik tužioca, pa je tako i dobila ključ od magacina firme i uzimala robu radi dalje distribucije, čekajući da se posao oko uvoza, skladištenja i dalje prodaje prebaci sa tužioca na firmu koju su u međuvremenu otvorili tuženi ali su (kako je to naknadno i u krivičnom postupku utvrđeno) shvatili da su prevarne radnje učinjene od strane VV i GG, pri čemu je tužena u krivičnom postupku oslobođena od optužbe za nedozvoljeno skladištenje robe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da ne postoji osnov odgovornosti tuženih za dug po osnovu robe preuzete iz magacina tužioca (bočice parfema), niti osnov odgovornosti za štetu na osnovu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima usled oduzimanja i prisvajanja tuđe robe, budući da su tuženi zakonskoj zastupnici tužioca platili predmetne parfeme koji novac je ona uplatila na račun svog preduzeća, a sve povodom postojećeg dogovora oko nabavke, uvoza i dalje distribucije parfema, pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, preinačujući prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva, nalazeći da su tuženi bez znanja tužioca, odnosno zakonske zastupnice iz poslovnih prostorija tužioca preuzeli predmetne parfeme koji predstavljaju imovinu tužioca i na taj način imovinu tužioca umanjili zbog čega je primenom člana 154. i 206. stav 1. ZOO zaključio o postojanju solidarne odgovornosti tuženih za štetu pričinjenu tužiocu u iznosu od 3.399 evra.

Prema članu 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je po članu 155. umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Solidarna odgovornost po članu 206. tog zakona postoji kada je više lica prouzrokovalo štetu zajedno.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženih osporava pobijana presuda ukazivanjem da je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu izvršio ocenu dokaza na drugačiji način u odnosu na prvostepeni sud i na osnovu takvog činjeničnog stanja usvojio tužbeni zahtev, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 394. tačka 4. i 383. stav 3. i 4. ZPP, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilna odluke. Naime, šteta je po članu 155. ZOO umanjenje nečije imovine, pa je bitna činjenica u konkretnom slučaju, da li postoji šteta na strani tužioca, odnosno da li su tuženi preuzete parfeme iz magacina tužioca, prethodno platili tužiocu povodom uvoza robe i realizacije prethodnog dogovora o saradnji. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza zaključio, da su predmetni parfemi bili roba koja se vodila na stanju tužioca, ali da su tuženi prethodno predali zakonskoj zastupnici tužioca 5.000 evra na ime nabavke parfema i platili uvozne dažbine i carine, kao i da je tužena BB posedovala ključ od prostorije tužioca u kojoj su se nalazili parfemi, pa nema odgovornosti tuženih niti štete na strani tužioca, pri čemu je zakonska zastupnica tužioca izjavila da u vezi predmetnog posla ništa od svog novca nije uložila niti dala iz čega sledi da je njena firma služila samo da bi se preko nje vršila nabavka i prodaja predmetnih parfema. Drugostepeni sud zaključuje da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje ali da je pogrešno primenio materijalno pravo, nalazeći da su tuženi bez znanja tužioca iz poslovnih prostorija tužioca preuzeli predmetne parfeme i na taj način umanjili imovinu tužioca. Odlučujući na izložen način drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave na drugačiji način izvršio ocenu izvedenih dokaza i zaključio o postojanju bitne činjenice o umanjenju imovine tužioca radnjama tuženih, čime je učinjena prethodno navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka, a koja predstavlja revizijski razlog i zbog čega je pobijana odluka morala biti ukinuta. Osim toga drugostepeni sud, iako je preinačujući prvostepenu presudu usvojio tužbeni zahtev, nije prethodno ocenio osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano u ovoj odluci i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković