Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3120/22 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke u delu u kojem je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete za vrednost izvedenih radova na nepokretnosti lokalu – poslovnom prostoru u prizemlju i podrumu, koji se nalazi u ... u ulici ... br. .. isplati 3.109.555,00 dinara glavnice sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate kao i za uništene pokretne stvari 13 računa ukupno 1.247.310,98 dinara glavnice sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete za uništene elektronske aparate i to 7 aparata marke „APEH MULTY MAGIC“, 3 aparata „EGI“, jedan elektronski rulet i 26 stolica ukupno 12.154.080,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima iz stava četvrtog izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužilji nadoknadi troškove celog postupka od 2.365.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.365.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.365.250,00 dinara od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2 tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila vlasnik poslovnog prostora koji se nalazi u prizemlju stambeno-poslovne zgrade sagrađene na parceli .. KO ..., u ulici ..., u ..., neto površine 89 m2 (bez zidova) odnosno bruto površine 111 m2 (sa zidovima). Pored prizemlja, po osnovu ugovora o zakupu, tužilja je koristila i podrum neto površine 54,21 m2. U tom poslovnom prostoru delatnost je obavljala TZUR „Dućan“ BB preduzetnik ..., kojoj su izdate sve propisane dozvole nadležnih organa, a nakon adaptacije počev od 12.08.2009. godine u ovom prostoru je otpočeo delatnost Kafe bar „ Kasino“. Tužilja je kao kupac sa privrednim društvom „APEH GAMING“ d.o.o. Novi Sad kao prodavcem 15.07.2009. godine zaključila ugovor o prodaji aparata i stolica sa zadržavanjem prava svojine i obračunatim plaćanjem, uz ugovorenu kupoprodajnu cenu elektronskih aparata, kao i stolica u ukupnom iznosu od 130.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po gornjem kursu NBS na dan uplate, sa grejs periodom od godinu dana. Tužilja se obavezala da će ovu cenu isplatiti u roku od 6 mesečnih rata, počev od 15.07.2010. godine do 15.01.2011. godine, sa svakom pojedinačnom ratom u visini od 21.660 evra u dinarskoj protivvrednosti. Isporuka elektronskih aparata i 26 komada stolica ugovorena je u roku od 30 dana od dana zaključenja i potpisivanja ugovora, kao i da rizik za propast ili oštećenje aparata prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku aparata i kada je pao u docnju u pogledu prijema i isporuke. Ugovoreno je da prodavac zadržava pravo svojine na isporučenim aparatima i stolicama, dok kupac ne isplati ugovorenu cenu u celosti. Tužilja je prodavcu 15.07.2009. godine dala menično ovlašćenje za korišćenje blanko sopstvene menice serijskog broja AA5307004, a primopredaja aparata izvršena je 12.07.2009. godine, o čemu je sačinjen zapisnik, a izjavom od 16.01.2013. godine je priznala dug prema prodavcu 130.000 evra, na osnovu zaključenog ugovora od 15.07.2009. godine i potvrdila da će dugovanje iznosa isplatiti prodavcu najkasnije kada spor bude okončan i kada joj tuženi u ovom postupku isplati utuženi iznos na ime naknade štete.

Na uglu ulica ... i ... u ... 29.08.2009. godine dogodio se požar koji je zahvatio više objekata, između ostalog i TZUR „Dućan“, koji je u ovom požaru potpuno izgoreo. Poslovni prostor tužilje bio je, inače, direktno priključen na električni stub koji se nalazio na uglu ulica ... i ... i u vreme štetnog događaja koristio je električnu energiju pod kategorijom „merna grupa“. Veštačenjem je utvrđeno da je uzrok požara kvar na delu električne instalacije koja se nalazila u tavanskom delu objekta u centru požara, gde su uočeni napojni vodovi, koji su spoj između vazdušne napojne mreže Elektrodistribucije i mernih mesta, da je elektroinstalacija koja dovodi električnu energiju od uličnih električnih vazdušnih vodova do mernih mesta u vlasništvu tuženog, da je elektroinstalacija u objektu koji je vlasništvo tužilje u trenutku požara bila ispravna, gasna instalacija, kao uzrok požara isključena (s obzirom da je ista bila isključena 13.08.2009. godine), kao i da ulazni vodovi u merni ormar tužilje uopšte nisu prolazili preko dela tavana koji je označen kao centar požara i nisu imali nikakve veze sa tavanom kao centrom požara. Vrednost poslovnog prostora koji je bio vlasništvo tužilje prema stanju neposredno pre izbijanja požara je 474 evra po m2, što je za neto površinu od 89 m2 ukupno 42.200 evra odnosno 4.962.000,00 dinara, vrednost novougrađenog protivpožarnog itisona na dan štetnog događaja a po cenama na dan veštačenja 476.277,57 dinara, a vrednost navedenih pokretnih stvari koje su predmet ugovora od 15.07.2009. godine sa stanjem na dan štetnog događaja a po cenama na dan veštačenja 12.154.080,27 dinara.

Polezeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično uvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu tužilji naknade materijalne štete za uništeni poslovni prostor i za uništen protivpožarni itison u visini utvrđenoj veštačenjem, primenom člana 173. 174. i 189. Zakona o obligacionim odnosima i člana 54. Zakona o energetici (Sl glasnik RS 84/2004). U preostalom delu, odbio je zahtev za naknadu materijalne štete za uništene pokretne stvari koje su bile predmet ugovora o prodaji od 15.07.2009. godine, uz zaključak da za tužilju po navedenom osnovu šteta nije ni nastala, jer tužilja nije isplatila ugovorenu cenu prodavcu.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kom je obavezan tuženi na isplatu tužilji naknade materijalne štete za uništeni poslovni prostor i za uništen protivpožarni itison u dosuđenom iznosu, dok je u preostalom delu preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete za uništene pokretne stvari koje su bile predmet ugovora o prodaji od 15.07.2009. godine, uz osnovan zaključak da je za tužilju nastala šteta po navedenom osnovu iako nije isplatila ugovorenu cenu prodavcu, koju je tuženi dužan da naknadi u visini utvrđenoj veštačenjem.

Revizijom se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Odgovornost za štetu od opasne delatnosti propisana članom. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) je objektivne prirode i počiva na uzročnosti. Šteta nastala opasnom delatnošću smatra se da potiče od te delatnosti, izuzev ako se dokaže da ona nije bila uzrok štete (čl. 173 ZOO). Za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (čl. 174 ZOO).

Članom 54 Zakona o energetici (Sl glasnik RS 84/2004) propisani je da merni uređaji, odnosno merno-regulaciona stanica, predstavlja mesto predaje energije i mesto razgraničenja odgovornosti za predatu energiju između energetskih subjekata međusobno, odnosno između energetskog subjekta i kupca energije. Merne uređaje, odnosno merno- regulacione stanice za priključenje objekata kupaca, odnosno proizvođača energije na sistem obezbeđuje energetski subjekt za prenos, transport, odnosno distribuciju, i dužan je da ih kao svoja sredstva ugradi, održava, baždari i vrši merenje isporučene energije.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi odgovoran za štetu prouzrokovanu tužilji u smislu člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO. u vezi člana 54 Zakona o energetici. Naime, prenos i distribucija električne energije koju obavlja tuženi, predstavlja opasnu delatnost, pa kako je uzrok požara kvar na delu električne instalacije pre mernog uređaja koji je bio dužan da održava tuženi, to postoji odgovornost tuženog za prouzrokovanu štetu tužilji u smislu citiranih zakonskih odredaba.

Suprotno ukazivanju revizije, okolnosti za isključenje ili smanjenje odgovornosti tuženog u smislu člana 177. i 192. Zakona o obligacionim odnosima, ne postoje. Ovo s toga jer je elektroinstalacija u objektu koji je vlasništvo tužilje bila ispravna pre izbijanja požara, gasna instalacija isključena (zbog čega je i isključena kao uzrok štete), dok ulazni vodovi u merni ormar tužilje nisu prolazili preko dela tavana koji je označen kao centar požara, gde je došlo do kvara na elektroinstalacijama u vlasništvu tuženog (niti su sa tim prostorom imali bilo kakvu povezanost). Stoga je, suprotno ukazivanju revizije, uzrok požara pravilno indentifikovan a odgovornost za prouzrokovanu materijalnu štetu tužilji pravilno pripisana isključivo tuženom kao vršiocu opasne delatnosti.

S obzirom na izneto, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno obavezali tuženog na isplatu tužilji materijalne štete za uništeni poslovni prostor i uništen protivpožarni itison u požaru, u visini utvrđenoj veštačenjem.

S tim u vezi, drugostepeni sud je pravilno obavezao tuženog na isplatu tužilji naknade materijalne štetu i po osnovu uništenih pokretne stvari u požaru, a koje su bile predmet ugovora o prodaji od 15.07.2009. godine, iako u trenutku štetnog događaja tužilja cenu nije u celosti isplatila prodavcu. Naime, u konkretnom slučaju ugovoreno je da prodavac zadržava pravo svojine sve dok tužilja kao kupac ne isplati cenu u celosti (saglasno članu 540 Zakona o obligacionim odnosima) ali i da rizik propasti stvari prelazi na tužilju kao kupca od kada joj su joj stvari predate odnosno od kada je primila isporuku i kada je pala u docnju u pogledu prijema i isporuke (saglasno članu 541. Zakona o obligacionim odnosima kao i članu 456. istog Zakona). Posledica tako ugovorenog rizika, koji je u konkretnom slučaju nastupio usled vršenja opasne delatnosti tuženog kao trećeg lica i to nakon izvršene isporuke tužilji pokretnih stvari, u odnosu na prodavca je da tužilja i dalje ostaje u obavezi na isplatu ugovorene cene, dok u odnosu na tuženog koji je štetnik, stiče pravo na naknadu materijalne štete u smislu člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, jer ekonomske posledice rizika koji je nastupio umanjuju isključivo imovinu tužilje (tužilja je izgubila koristi – stavri koje više ne može zahtevati od prodavca, pri čemu je i dalje u obavezi da prodavcu cenu isplati u celosti). Na taj način, i po oceni Vrhovnog suda, tužilji je uništenjem predmetnih pokretnih stvari prouzrokovana materijalna šteta, koju je tuženi u obavezi da naknadi, i to u visini utvrđenoj veštačenjem, a okolnost da u trenutku štetnog događaja tužilja nije isplatila cenu u celosti, suprotno navodima revizije, je bez uticaja na postojanje dužničkopoverilačkog odnosa stranaka po navedenom osnovu.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković