U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija, u skladu sa članom 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP, ne može izjaviti. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin sada pok. DD. Tužilac je, kao davalac izdržavanja, dana 05.06.2001. godine, sa sada pok. DD i ĐĐ, svojim roditeljima, kao primaocima izdržavanja, zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Opštinskog suda u Vranju u predmetu R 242/2001. Predmet navedenog ugovora su nepokretnosti upisane u PL broj .. i .. KO ... i PL broj .. KO ... . Tužilac je sa svojim ocem, dana 30.06.2011. godine, zaključio Ugovor o poklonu overen pod brojem Ov 3485/11. Katastarske parcele koje su predmet ovog spora i to: .., .., .., .., .., .., .., .., .., .., .., .., .., .. i .. obuhvaćene su navedenim ugovorom o doživotnom izdržavanju i ugovorom o poklonu. Katastarske parcele broj .., .., .., .., .. i .., pored prethodno navedenih parcela, bile su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Katastarska parcela broj .., upisana u LN br. .. KO ... bila je predmet ugovora o poklonu. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P 588/11 od 06.12.2012. godine, otac tužioca obavezan je da ovde tuženima, na ime naknade za oduzeto zemljište isplati iznos od 1.246.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2011. godine do isplate. Tuženi, kao izvršni poverioci, podneli su predlog za izvršenje na osnovu navedene izvršne isprave Osnovnom sudu u Vranju, koji je 27.08.2013. godine doneo rešenje o izvršenju I 324/13 i odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika DD radi naplate duga popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari. U toku izvršnog postupka DD je preminuo, te je vođen ostavinski postupak pred Osnovnim sudom u Vranju. Rešenjem o nasleđivanju O 317/16 od 08.11.2016. godine za zakonske naslednike na zaostavštini oglašeni su ostaviočev sin, ovde tužilac AA sa udelom od 7/9 i ostaviočevi unuci EE i ŽŽ sa udelima od po 1/9. Sve parcele koje su bile predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju bile su i predmet raspravljanja zaostavštine i podeljene su među naslednicima navedenim ostavinskim rešenjem. Tužilac je dao nasledničku izjavu kojom se prihvatio nasleđa na delu koji mu pripada po zakonu, kao i na delovima koje su mu ustupili ostali sanaslednici, ne uzkazujući sudu na postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o poklonu. Punomoćnik ovde tuženih je dana 29.06.2020. godine podneo zahtev za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine i to katastarske parcele upisane u LN broj 7 i 179. Tužilac je u izvršnom postupku bio upućen da u parničnom postupku dokazuje nedopustivost izvršenja, te je protiv tuženih pokrenuo postupak u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 1775/14 i dokazao da je izvršenje nedopušteno na kp br. .., upisane u LN .. KO ... i kp br. .., koje parcele nisu predate tuženima po osnovu zaključka javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića od 06.09.2019. godine. Zaključkom javnog izvršitelja II (POM) 194/16 od 20.08.2018. godine, određeno je sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II 3243/13 od 27.08.2013. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnih poverilaca, ovde tuženih, u iznosu od 1.246.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.02.2016. godine do isplate, na suvlasničkom udelu izvršnih dužnika na nepokretnostima upisanim u LN broj .. i .. KO ... i to zabeležbom sprovođenja izvršenja u javnu knjigu, utvrđenja vrednosti nepokretnosti javnom prodajom suvlasničkog udela i isplatom dobijenog novčanog iznosa sve do konačanog namirenja potraživanja izvršnih poverilaca. Navedene nepokretnosti su zaključkom od 06.09.2019. godine predate izvršnim poveriocima – tuženima za iznos od 611.511,80 dinara, koji iznos predstavlja 30% procenjene vrednosti nepokretnosti i izvršnim dužnicima je naloženo da navedene nepokretnosti predaju u državinu izvršnim poveriocima, te naloženo RGZ – Službi za katastar nepokretnosti Vranje da upiše pravo svojine poverilaca u javnu knjigu na tim nepokretnostima. Tužilac nije izvršio upis svog prava svojine u javne knjige na osnovu navedenih ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o poklonu. Tužilac je u parničnom postupku Osnovnog suda u Vranju P 1775/14 osporio izvršenje samo u delu koji se odnosi na kp br. .. i .., ali ne i u pogledu preostalih parcela koje su bile predmet ovih ugovora.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac vlasnik predmetnih nepokretnosti po osnovu ugovora o poklonu, bez obzira što nije upisao svoje pravo svojine u javne knjige, iz razloga što je svojinu stekao pre stupanja na snagu Zakona o državnom premeru i katastru, zbog čega izvršenje radi namirenja potraživanja poverilaca, ovde tuženih, prema dužniku DD nije moglo da se sprovede na nepokretnostima u svojini tužioca.

Odlučujući o žalbi tuženih, a prihvatajući činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno od strane prvostepenog suda, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca iz razloga što ugovor o poklonu nije izvršen i nije proizveo pravno dejstvo, jer je izostala radnja upisa prava svojine tužioca u javne knjige, te je tužilac pravo svojine na predmetnim nepokretnostima stekao pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, čime su ispunjeni uslovi iz člana 222. Zakona o nasleđivanju o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca do vrednosti imovine koju je nasledio. Bez uticaja je i zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju, kod činjenice da tužilac njegovo postojanje nije prijavio u ostavinskom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tužioca nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari.

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'' broj 6/80... ''Službeni glasnik RS'' broj 115/05) pravo svojine se stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1). Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 33). Pravo svojine na stvar stiče se nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, ako zakonom nije drukčije određeno (član 36).

Kod utvrđenog da je tužilac 2001. godine sa roditeljima zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, a sa sada pok. ocem DD 2011. godine ugovor o poklonu, te da u dužem vremenskom periodu nije sproveo predmetne ugovore u javnim knjigama i na taj način u skladu sa odredbom člana 33. ZOSPO stekao pravo svojine na spornim parcelama koje su bile predmet tih ugovora, da su sve parcele bile predmet raspravljanja zaostavštine iza smrti njegovog oca 2016. godine, da je tužilac dao nasledničku izjavu kojom se prihvatio nasleđa na delu koji mu pripada po zakonu, kao i na delovima koje su mu ustupili ostali sanaslednici, ne uzkazujući sudu na postojanje navedenih ugovora, to je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilac pravo svojine na predmetnim nepokretnostima stekao nasleđivanjem u smislu člana 36. ZOSPO. U vreme podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave od strane izvršnih poverilaca, ovde tuženih, tužilac je na nepokretnostima koje su bile predmet izvršenja imao pravni osnov za sticanje prava svojine, ali je u toku izvršnog postupka istakao prigovor nedopustivosti izvršenja samo u odnosu na kp br. .. i .. KO ..., ne i za ostale parcele. Kako je na predmetnim nepokretnosti pravo svojine bilo upisano na ime sada pok. DD, pravnog prethodnika tužioca, a u ostavinskom postupku je tužilac sa svojom decom oglašen za njegovog naslednika, činjenica da je u tom momentu na strani tužioca postojao pravni osnov sticanja nepokretnosti nije od uticaja na tuženikovo pravo svojine, kod nepostojanja načina sticanja, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković