.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3240/2020
08.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dijana Jeremić, advokat iz ..., protiv tužene „AIK Banka“ AD Beograd, koju zastupa Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6380/19 od 29.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 08.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6380/19 od 29.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6380/19 od 29.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21134/18 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 5. stav 1. Ugovora o kreditu broj .. od 28.10.2016. godine, zaključenog između parničnih stranaka, a kojom je određeno da se korisnik kredita obavezuje da pre puštanja sredstava kredita u tečaj banci plati na ime fiksne naknade za obradu kreditnog zahteva iznos u visini od 2% obračunat na osnovicu koja predstavlja iznos odobrenog kredita, sa dospećem za plaćanje na dan puštanja sredstava kredita u tečaj, što je tužena dužna priznati i trpeti. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.10.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6380/19 od 29.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21134/18 od 12.03.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovniog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba iz člana 5. stav 1. Ugovora o kreditu od 28.10.2016. godine, kojom se tužilja, kao korisnik kredita, obavezala da tuženoj po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati jednokratnu naknadu u iznosu od 9.000,00 dinara, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana zaključenja ugovora pa do isplate. Ovo zbog toga što tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kredita i puštanja kredita u korišćenje u iznosu koji je tužilji naplaćen.
Ovakva odluka nižestepenih sudova je u skladu sa usvojenim pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužilji uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije, na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
