.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3242/2021
08.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Milan Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija fonda u Beogradu, Filijala u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2072/20 od 23.02.2021. godine, u sednici održanoj 08.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2072/20 od 23.02.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2072/20 od 23.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1589/19 od 22.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćenog mesečnog iznosa pripadajuće penzije, usled umanjenja zbog dostave na kućnu adresu, za period od septembra 2016. godine zaključno sa januarom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže opredeljene kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2072/20 od 23.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovan žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade štete zbog manje isplaćene penzije, usled naplaćene poštarine za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta tužioca u utuženom periodu, a pobijanom odlukom potvrđena je prvostepena presuda kojom je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari izneto pravno shvatanje o postojanju prećutne saglasnosti korisnika fonda na obavezivanje plaćanja poštarine predviđene cenovnikom JP „Pošta Srbije“ (u situaciji kada se korisnik fonda opredeli za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta) i odluku o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - člana 28., 42. i 1059. Zakona o obligacionim odnosima i člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pri tom, uz reviziju nisu pruženi dokazi o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom pravnosnažnom presuđenju sudova, dok pogrešno tumačenje pojedine zakonske odredbe, na koje navodi revizije ukazuju, nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. stav1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 3.883,00 dinara.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužioca nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
