Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.2192/23 od 19.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog u pobijanom usvajajućem delu i u tom delu prvostepena presuda je potvrđena. U delu kojim je odbijen tužbeni zahtev drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i usvojio zahtev. Obavezao je tuženu da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 168.273,38 dinara.

Blagovremenom revizijom tuženi sa pozivom na član 404. ZPP, izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje po članu 404. ZPP, u delu kojim je drugostepenom presudom potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu zahteva.

Prema razlozima prvostepenog suda deo parcele .. koja je planom predviđena za površinu javne namene, priveden je toj nameni, pa prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev za isplatu naknade za faktički eksproprisani deo nepokretnosti, obračunatu prema nalazu veštaka u iznosu od 120.780,72 dinara. Drugostepeni sud je ovu odluku potvrdio. Odluke nižestepenih sudova su u svemu u skladu sa sudskom praksom i ne postoji nijedan razlog iz člana 404. ZPP, zbog koga bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog u tom delu. Zato je odlučeno kao u izreci pod 1.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije tuženog u delu kojim je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da je revizija u tom delu nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 2. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnosšenja tužbe. U konkretnom slučaju vrednost pobijanog dela ne prelazi zakonom propisani cenzus, pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u izreci pod 2.

Ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog u delu kojim je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući u tom delu drugostepenu odluku, u granicama revizijskih razloga na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u javnim knjigama u LN br... KO Novi Sad 3, upisana kao suvlasnik parcele .. ukupne površine 11a 23 m2, sa obimom udela od 672/3144, i kao suvlasnik parcele broj .. površine 100 m2, sa obimom udela od 672/3144 dela. Tužilja je suvlasništvo na ovim parcelama stekla nasleđivanjem iza pok. oca koji je preminuo ...2006. godine, a predmetno zemljište je stekao 60-ih godina prošlog veka. Kat. parcela broj .. KO Novi Sad 3 prvi put je vidljiva kao formirana i izdvojena samostalna parcela u planu detaljne regulacije „Mali Beograd – Veliki rit 1“ u Novom Sadu, objavljen u „Sl. listu Grada Novog Sada“ br.5/09. U celosti je planirana za površinu javne namene – deo regulacije ulice. Kat. parcela broj .. KO Novi Sad 3 istim planom delimično je planirana za površinu javne namene – deo regulacije ulice, a u preostalom delu za površine ostale namene – porodično stanovanje. Predmetne parcele se sada nalaze u obuhvatu plana generalne regulacije preostale za porodično stanovanje uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu i Plana detaljne regulacije poslovanja i porodičnog stanovanja na prostoru „Mali Beograd – Veliki Rit 1“ u Novom Sadu, što je ujedno i planski osnov za sprovođenje. Parcele se nalaze u građevinskom području sa namenom zemljišta za javnu površinu – regulaciju ulice ... – cela parcela .. i ulice ... – veći deo parcele .. i porodično stanovanje manji deo parcele broj ... Kat. parcela broj .. koja je planskim aktom u celosti predviđena za površinu javne namene je delimično privedena nameni, a kat. parcela broj .. KO Novi Sad3, koja je delimično predviđena za površinu javne namene, nije privedena nameni.

Prvostepeni sud delimično usvaja tužbeni zahtev za deo parcele koja je faktički privedena nameni predviđenoj planskim dokumentom, delimično odbija zahtev, odnosno za deo parcele .. i celu parcelu br. .. koje nisu privedeni nameni.

Drugostepeni sud smatra da, iako predmetne parcele nisu privedene nameni, došlo je do gotovo potpune nemogućnosti delotvornog uživanja prava na raspolaganje takvim zemljištem i znatnog ograničenja načina držanja tj. vršenja faktičke vlasti na njemu prema potrebama i ekonomskim interesima vlasnika. Zaključuje da je tužilji na opisani način ograničeno pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, da joj pripada novčana naknada u visini njihove tržišne vrednosti, srazmerno njenom suvlasničkom udelu, na osnovu člana 58. Ustava RS i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, identično kao za deo zemljišta koji jeste priveden planiranoj nameni. Sa tih razloga, preinačava prvostepenu presudu u obijajućem delu i usvaja zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema članu 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi, da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom. Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari (član 4. stav 1).

Članom 58. Ustava RS se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. Prema članu 1. Protokola 1. uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

U konkretnom slučaju tužilja u delu kat. parcele .. i u celini kat. parcele .. nije lišena svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, pa donetim planskim aktom nije sprečena da predmetne parcele u tom obimu drži, koristi i njima raspolaže u granicama određenim zakonom, u skladu sa prirodom i namenom stvari. Postojanje planskog akta, kojim je predviđeno da će na tužiljinom zemljištu biti izgrađeni objekti javne namene je tek uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije. Pravo države i jedinice lokalne samouprave da planskim aktima vrše urbanističko planiranje, naročito u većim gradovima nije upitno sa stanovišta zakona i vrši se u opštem interesu. Međutim, sa stanovišta odredbe člana 58. Ustava RS, člana 1. Protokola 1. uz Evropsku Konvenciju, izraženih u presudama Evropskog suda za ljudska prava, nesprovođenje planskih akata u dugom vremenskom periodu može povrediti prava vlasnika imovine obuhvaćene planskim aktom na njeno mirno uživanje i bez oduzimanja. Povreda prava na mirno uživanje imovine u takvoj situaciji proizlazi iz smanjene mogućnosti raspolaganja imovinom u dugogodišnjem vremenskom periodu, što ima za posledicu nesigurnost vlasnika u pogledu toga šta će biti sa njegovom imovinom, te on trpi prekomerni teret usled izostanka bilo kakve naknade i nepostojanja delotvornog pravnog sredstva.

Sledom izloženog, po oceni Vrhovnog suda, tužilji se ne može dosuditi naknada u visini tržišne vrednosti dela nepokretnosti koja se dosuđuje vlasniku koji je lišen svoje imovine, a što ovde nije slučaj, s obzirom da planski akti nisu sprovedeni i zemljište nije faktički privedeno planskoj nameni bez provođenja odgovarajućeg upravnog postupka. Planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Da li je tužilji kao vlasniku povređeno pravo na mirno uživanje imovine i da li joj za to pripada pravo na naknadu i u kom obimu i visini, procenjuje se u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, a naročito imajući u vidu prirodu i namenu stvari, način na koji je zemljište korišćeno do donošenja planskog akta, a na koji način nakon donošenja planskih akata i u kojoj meri je takav način korišćenja uskraćen ili ograničen. Ove činjenice, kao i visina naknade zbog eventualnog ograničenja prava na mirno uživanje imovine treba da dokaže tužilja u skladu sa pravilom iz člana 231. stav 1. ZPP. U postupku je izostalo utvrđenje navedenih bitnih činjenica zbog čega je Vrhovni sud ukinuo drugostepenu presudu u preinačavajućem delu usvajanjem tužbenog zahteva i odluke o troškovima, te predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje na osnovu člana 416. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković