U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca maloletne AA, BB, VV, čiji je zakonski zastupnik GG i GG, svi iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Dane Žigić, advokat iz ..., po tužbi i protivtužbi radi vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i o načinu održavanja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 295/19 od 30.05.2019. godine, u sednici održanoj 12.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 295/19 od 30.05.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizije.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1867/17 od 26.03.2019. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilje delimično je usvojen. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da će roditeljsko pravo nad maloletnom AA, rođenom ..., maloletnim BB, rođenim ..., i maloletnim VV, rođenim ..., samostalno vršiti majka GG, a da će adresa prebivališta maloletne dece biti adresa prebivališta majke. Stavom trećim izreke, uređen je lični kontakt između oca DD i maloletne dece na taj način što će se odvijati po modelu svakog drugog vikenda od petka u 18 časova do nedelje u 18 časova, tako što će otac dolaziti po decu, preuzimati ih od majke i vraćati ih na adresu majke, kao i polovinu zimskog i polovinu letnjeg raspusta. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji GG, kao zakonskoj zastupnici maloletne dece na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece mesečno plaća iznos od 12.000,00 dinara za svako dete, počev od dana presuđenja pa u buduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec, majci dece GG na ruke. Stavom petim izreke, deo zahteva tužilje da se lični kontakt između oca i maloletne dece odvija u kontrolinisam uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad ... u prisustvu radnika centra za socijalni rad, odbijen je. Stavom šestim izreke, deo zahteva tužilje preko dosuđenog iznosa od po 12.000,00 dinara na ime izdržavanja za svako maloletno dete do traženog iznosa od po 35.000,00 dinara za svako dete, odbijen je. Stavom sedmim izreke, protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da sud utvrdi da će roditeljsko pravao nad zajedničkom maloletnom decom vršiti otac DD, da se obaveže majka da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece mesečno plaća iznos od po 4.000,00 dinara za svako dete i da se odredi da se lični kontakt održava tako što će majka viđati maloletnu decu svaki drugi petak od 10 časova od 14 časova u prostorijama Centra za socijalni rad, odbijen je. Stavom osmim izreke, određena je privremena mera i obavezan tuženi da tužilji GG na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece mesečno plaća iznos od po 10.000,00 dinara za svako dete, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec, majci maloletne dece na ruke. Stavom devetim izreke, deo zahteva preko dosuđenog iznosa od po 10.000,00 dinara na ime izdržavanja za svako maloletno dete do traženog iznosa od po 20.000,00 dinara za svako dete, odbijen je. Stavom desetim izreke, određeno je da će privremena mera trajati do pravnosnažnog okončanja postupka, a stavom jedanaestim izreke, da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje. Stavom dvanaestim izreke, predlog tuženog za određivanje privremene mere da roditeljsko pravo nad maloletnom decom samostalno vrši otac, da se tužilja GG obaveže da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece mesečno plaća iznos od 4.000,00 dinara po detetu, najkasnije do desetog u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa na dalje dok za to postoje zakonski uslovi, kao i da se lični kontakt između majke i maloletne dece odvija svaki drugi petak od 10 časova do 14 časova u prostorijama Centra za socijalni rad uz nadzor stručnog lica, kao i da se tužilji GG zabrani da vodi decu van granica teritorije Republike Srbije, bez saglasnosti oca, DD, odbijen je. Stavom trinaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 295/19 od 30.05.2019. godine žalba protiv prvostepene presude delimično je usvojena, delimično odbijena. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa između maloletnih tužilaca AA, BB i VV, sa tuženim DD i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda potvrđena je u preostalom, pobijenom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i zahtevu tužilaca za određivanje privremene mere, odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu i zahtevu tuženog za određivanje privremene mere i parničnim troškovima.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svim zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, rođena ..., BB, rođen ... i VV, rođen ... su deca tužilje GG i tuženog. Tuženi je rođen ... . godine, oženjen je i pored tužilaca ima još četvoro bračne i jedno vanbračno dete. Sa svojom porodicom živi u stanu u ..., koji je vlasništvo njegove supruge, koja je, prema njegovim navodima, imućna. Nije zaposlen, prihode ostvaruje nelegalnom organizacijom igara na sreću, zbog čega je više puta bio u pritvoru. Tuženi je bio vlasnik tri poslovna prostora, sada dva, s obzirom da je jedan poslovni prostor prodao za 55.000 evra, od kog novca se izdržava. Tužioci su živeli u trosobnom stanu u ..., koji je bio vlasništvo tuženog, a nakon što je tuženi taj stan poklonio svojoj najstarijoj ćerki, tužioci su se preselili u porodičnu kuću roditelja tužilje GG, koja se nalazi u ..., u kojoj postoje adekvatni uslovi za život dece. U kući živi i majka tužilje GG, koja ima ... godina, penzioner je, sa penzijom od 8.000,00 dinara. Tužilja GG nije zaposlena, korisnik je socijalne pomoći i po tom osnovu mesečno prima 26.000,00 dinara, kratko vreme je radila u trafici, kada je zarađivala 80 evra mesečno. Prema nalazu i stručnom mišljenju oba organa starateljstva, Centra za socijalni rad ... i Centra za socijalni rad ..., u najboljem interesu maloletne dece je da budu poverena majci, koja se o njima brine i stara od rođenja, koja ima potrebne sposobnosti za ispravno podizanje dece i motivisana je da se brine o njima. Maloletna deca nisu uspela da ostvare bližu vezu sa ocem, pokazuju nezainteresovanost za viđanje sa ocem, žele da žive sa majkom, koja dosadašnjim načinom staranja o njima nije dovela u sumnju svoju roditeljsku kompetenciju. Redovno pohaćaju pretškolsku ustanovu i vrtić. Potrebe maloletne dece su od 20.000,00 do 25.000,00 dinara mesečno. Tuženi je na ime idržavanja dece u dva navrata dao po 15.000,00 dinara.

Polazeđi od ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zajedničku decu tužilje GG i tuženog poverili tužilji GG i obavezali tuženog da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća od po 12.000,00 dinara mesečno za svako dete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo propisano članom 67. i 77., u vezi sa članom 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05), kada su zajedničku maloletnu decu tužilje GG i tuženog poverili tužilji GG, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, preuzet članom 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. U ovom slučaju majka dece, tužilja GG, koja je bila samostalni negujući roditelj, ima sve kvalitete da udovolji obavezi samostalnog vršenja roditeljskog prava, a deca su se adaptirala na situaciju razdvojenog života roditelja i uspešno nastavila pravilan rast i razvoj, uz jasno i nedvosmisleno mišljenje da žele da nastave zajednički život sa majkom, pa je stoga pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece da roditeljsko pravo samostalno vrši majka, tužilja GG.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je trebalo odrediti izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava, s obzirom na to da je pravilno odbijen ovaj predlog tuženog i pravilno cenjeno da je putem nalaza i stručnog mišljenja oba organa starateljstva, Centra za socijalni rad ... i Centra za socijalni rad ..., utvrđeno da je majka sposobna da se stara o maloletnoj deci, kao i da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena majci, koja se o njima brine i stara od rođenja, a tuženi nije učinio verovatnim svoje navode da se majka ne stara o maloletnoj deci, da je alkoholičarka, da maloletna deca prosjače i imaju kriminogeno ponašanje.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 154., 160., 161., 162. i 266. Porodičnog zakona, obavezali tuženog da na ime izdržavanja maloletne dece plaća po 12.000,00 dinara mesečno. Prilikom odlučivanja o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece, nižestepeni sudovi su pravilno ceneći uzrast dece, troškove koji su na mesečnom nivou potrebni za njihovo izdržavanje, kao i minimalnu sumu izdržavanja-naknadu za hranjenike i lica u porodičnom smeštaju koju periodično utvrđuje nadležno ministarstvo u skladu sa zakonom, i na osnovu člana 232. Zakona o paričnom postupku, pravilno utvrdili ukupne potrebe maloletne dece na mesečnom nivou u iznosu od 20.000,00 do 25.000,00 dinara. Pri tome pravilno su cenjene i mogućnosti tuženog, koji iako je nezaposlen, ima mogućnosti da navedenim iznosom doprinosi njihovom izdržavanju, s obzirom da je prodao jednu od nepokretnosti za 55.000 evra, koji novac koristi za izdržavanje, da poseduje imovinu, pa je stoga pravilnom primenom članova 154. stav 1, 160. i 162. Porodičnog zakona pravilno obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece iznosom u visini od jedne polovine dela njihovih utvrđenih mesečnih potreba. Osim toga iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je tuženi dobrog zdravstvenog stanja, radno sposoban i u godinama kada može da radi.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom čl. 414. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom na to da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to je ovaj sud saglasno članu 165. u vezi sa članom 153. i 154. Zakona o parničnom postupku odbio zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava revizije i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić