U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i maloletne BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka AA, čiji je punomoćnik Tamara Antić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Sveta Mihajlović, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/25 od 17.09.2025. godine, u sednici održanoj 22.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/25 od 17.09.2025. godine.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/25 od 17.09.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/25 od 17.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 253/25 od 04.07.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je izmenjena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 63/19 od 01.03.2019. godine, u stavu četvrtom izreke presude, tako da sada ista glasi: „Obavezuje se tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne BB mesečno plaća iznos od 35.000,00 dinara, uplatom na tekući račun majke AA, zakonskom zastupniku maloletne BB do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 31.05.2024. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 345/25 od 17.09.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom i drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude i tuženi obavezan da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 320.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju protiv odluke kojom je izmenjena visina izdržavanja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i protiv rešenja o troškovima postupka sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404.ZPP.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu P2 63/19 od 01.03.2019. godine, sporazumom stranaka je razveden brak između AA i tuženog, njihovo maloletno dete BB, rođena ...2013. godine, je poverena na negu, čuvanje i vaspitanje majci, a tuženi je obavezan da na ime doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara. Od donošenja odluke 01.03.2019. godine, do podnošenja tužbe, promenile su se okolnosti, jer je maloletna tužilja BB sada u većem kalendarskom uzrastu, i njene potrebe su sada veće. Za namirenje ukupnih mesečnih potreba malolete tužilje BB, imajući u vidu njen kalendarski uzrast od 12 godina, potrebno je izdvojiti oko 55.000,00 dinara, i to 35.000,00 dinara na ime egzistencijalnih potreba (hrana, odeća, obuća, sredstva za higijenu), 2.000,00 dinara na ime udžbenika za školu i školski pribor, na ime školske užine 4.000,00 dinara, troškova kartice za mobilni telefon 1.000,00 dinara, na ime časova odbojke 2.500,00 dinara, troškova prevoza od mesta stanovanja do ... za odlazak na časove iznos od 6.000,00 dinara, troškova putovanja za časove folklora 3.000,00 dinara i na ime socijalnih potreba i dečijih rođendana 2.000,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja u vidu mesečne naknade za korisnike na porodičnom smeštaju prema rešenju Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja 0000315165/5/2025 iznosi 51.127,00 dinara. Tužilja AA, je nakon razvoda braka zasnovala novu bračnu zajednicu i ..2020. godine rodila još jedno dete, sina GG. Njen suprug je u radnom odnosu i ima obavezu izdržavanja dvoje maloletne dece iz prvog braka. Žive u kući za koju plaćaju zakupninu, kao i prateće režijske troškove. Tužilja AA je zaposlena u ... i njena prosečna zarada za period od jula do novembra 2023. godine iznosila je 107.812,78 dinara. Nema nepokretnosti upisanih na svoje ime. Tuženi je nakon razvoda braka zasnovao novu zajednicu u kojoj je dobio još jedno dete, kći DD, rođenu ...2023. godine. Žive u stanu za koji plaćaju zakupninu i režijske troškove. Supruga tuženog nije u radnom odnosu. Tuženi nema nepokretnosti upisanih na svoje ime. U radnom odnosu je na mestu ... i ostvaruje mesečna primanja u iznosu od 2.114 evra. S obzirom na to da radi 13 – 15 sati dnevno, ne postoji mogućnost dodatne zarade. Saglasan je da doprinosi izdržavanju deteta iznosom od 16.000,00 dinara mesečno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilaca usvojili primenom člana 154, 160, 162. i 164. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta, nalazeći da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za izmenu visine izdržavanja, jer je maloletna tužilja sada u većem kalendarskom uzrastu, zbog čega su sada i njene potrebe veće, a imajući u vidu da su se promenile i porodične okolnosti njenih roditelja, kao dužnika izdržavanja, jer su oba roditelja zasnovala zajednice života sa drugim licima i u tim zajednicama dobila decu, zbog čega su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da, od podnošenja tužbe, na ime svog doprinosa za izdržavanje ćerke, maloletne tužilje BB, plaća 35.000,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 164. Porodičnog zakona, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Suprotno navodima revizije pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključujući da su ispunjeni uslovi za izmenu visine izdržavanja, nalazeći da su se okolnosti na strani maloletnog deteta promenile i njegove potrebe povećale. Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Prilikom odlučivanja o zahtevu za izmenu odluke o visini izdržavanja, nižestepeni sudovi su imali u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, lične, porodične i imovinske prilike tuženog. Tuženi pored obaveze izdržavanja maloletne tužilje ima obavezu izdržavanja i maloletnog deteta iz sadašnje zajednice, ali ostvaruje redovne mesečne prihode, pa je u obavezi i mogućnosti da učestvuje u izdržavanju maloletne tužilje sa iznosom od 35.000,00 dinara, što neće ugroziti njegovu egzistenciju. Deo utvrđenih potreba maloletnog deteta biće zadovoljen doprinosom majke srazmerno njenim materijalnim mogućnostima koje su pravilno utvrđene i koji se osim materijalnih sredstava ogleda i u svakodnevnom staranju i brizi o maloletnom detetu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji na troškove postupka, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem sadržanim u presudi donesenoj u drugom stepenu odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tuženog pobija se drugostepeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke drugostepene presude.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini njeno glavno potraživanje, to je i revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković