Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Vuković, advokat iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branko Ignjatović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženih BB, VV i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5005/18 od 11.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih BB, VV i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5005/18 od 11.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih BB, VV i GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5005/18 od 11.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 2361/16 od 26.03.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženima da je tužilja po osnovu nasleđa iza smrti svog oca pok. EE, jedini i isključivi vlasnik stana bliže navedenog tim stavom izreke, što su tuženi dužni priznati i da u tom delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi BB da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 7.740 evra, sa zakonskom kamatom na valutu evro od 22.11.2016. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i iznos od 1.567.113,85 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine do isplate i da u tom delu delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi VV da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 3.869,70 evra, sa zakonskom kamatom na valutu evro od 22.11.2016. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i iznos od 682.393,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine do isplate i da u tom delu delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena GG da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 3.869,70 evra, sa zakonskom kamatom na valutu evro od 22.11.2016. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i da u tom delu delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom petim izreke, utvrđeno je prema tuženima VV, GG, DD i ĐĐ da je tužilja po osnovu nasleđa iza svog oca pok. EE jedini i isključivi vlasnik novčanih sredstava u iznosu od 404.180,56 dinara što su tuženi dužni priznati i da u tom delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom šestim izreke, utvrđeno je prema tuženima DD i ĐĐ da je tužilja po osnovu nasleđa iza svog oca pok. EE jedini i isključivi vlasnik novčanih sredstava bliže navedenih tim stavom izreke i u tom delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom sedmim izreke, utvrđeno je da postoji potraživanje tužilje prema tuženoj GG u iznosu od 682.393,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine do isplate i da postoji potraživanje tužene GG prema tužilji u iznosu od 79.301,00 dinar i izvršeno prebijanje navedenih potraživanja za iznos od 79.301,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine do 26.03.2018. godine i obavezana je tužena GG da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 603.092,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine do isplate i u tom delu delu rešenje Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljeno rešenjem O 801/14 od 26.08.2015. godine, ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom osmim izreke, obavezani su tuženi BB, VV i GG da tužilji na ime troškova postupka solidarno isplate iznos od 138.100, dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5005/18 od 11.09.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tuženih BB, VV i GG i prvostepena presuda potvrđena u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, sedmom i osmom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB, VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, zbog ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev kojim je odlučeno o zaostavštini iza pokojnog oca tužilje kojom su na osnovu rešenja Osnovnog suda u Kraljevu O 801/14 od 21.05.2015. godine, ispravljenog rešenjem istog suda O 801/14 od 26.08.2015. godine, raspolagali ovde tuženi koji su u tim rešenjem oglašeni za zakonske naslednike. Pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili tužilji pravo na osnovu nasleđa, čime je osnov za sticanje tuženih otpao, zbog čega su usvojili tužbeni zahtev tužilje, utvrdili vlasništvo tužilje na zaostavštini pok. oca i obavezali tužene na vraćanje stečenog bez osnova.

U takvom slučaju, nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i sticanja bez osnova podneta je 22.11.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na tuženog BB je iznos od 1.567.113,85 dinara, što je na dan podnošenja tužbe protivvrednost iznosa od 12.713,82 evra (1 evro=123,2607 dinara), u odnosu na tuženog VV je iznos od 682.393,00 dinara, što je dan podnošenja tužbe protivvrednost iznosa od 5.536,15 evra, a u odnosu na tuženu GG je iznos od 603.092,00 dinara, što je na dan podnošenja tužbe protivvrednost iznosa od 4.892,12 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela za svakog od tuženih ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih BB, VV i GG nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić