Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7383/18 od 13.02.2019. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7383/18 od 13.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7383/18 od 13.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 30311/16 od 20.03.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih invalidnina za period od 01.10.2013. godine do 31.12.2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike neisplaćenih invalidnina za period od 01.03.1999. godine do 30.09.2012. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, predlog tužene za prekid ovog postupka. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 182.124,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka za period od dana presuđenja do dana nastupanja uslova za izvršenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7383/18 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u u stavovima petom i šestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 150.148,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.03.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih revizijskih razloga, a tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložli da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene razlike invalidnine tužiocu, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je njegov zahtev delimično usvojen, nakon što su sudovi utvrdili da u tom delu njegovo potraživanje nije zastarelo. O pravu tužioca, visini tražene naknade, kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime neisplaćene razlike invalidnine tužiocu podneta je 14.11.2016. godine, a podneskom od 23.01.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 1.989.315,94 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije stranaka nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić