U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca „EUROBANK DIREKTNA“ ad Beograd, koga zastupa punomoćnik Svetlana Anđelković Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Tadić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2828/24 od 12.12.2024. godine u sednici održanoj 05.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2828/24 od 12.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 80/24 od 01.08.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi AA iz ..., da tužiocu „Eurobank Direktna“ ad Beograd, na ime duga plati iznos od ukupno 20.974.099,08 dinara, i to na ime glavnog duga iznos od 10.588.279,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2022. godine do konačne isplate i iznos od 10.385.819,76 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug počev od 28.05.2014. godine do 09.12.2022. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na iznos od 10.385.819,76 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 10.12.2022. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, plati iznos od 707.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2828/24 od 12.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 80/24 od 01.08.2024. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tuženog u delu u kom je izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući presudu u stavu prvom i trećem izreke, kako proizlazi iz navoda revizije.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, kao davalac kredita zaključio sa Društvom za proizvodnju, promet i usluge „V.P.S. Auto“ doo Kragujevac, čiji je tuženi direktor, kao korisnikom, dva ugovora o kreditu dana 14.04.2010. godine, po kome su korisniku odobreni i isplaćeni krediti u iznosu od ukupno 77.500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu banke na dan puštanja kredita u tečaj, sa rokom vraćanja od 127 meseci, uključujući i grejs period od 12 meseci. Članom 4. tačka 2. ugovora tuženi se, kao osnivač i direktor firme, saglasio da tužilac kao banka i menični poverilac, popuni pet blanko sopstvenih menica izdatih i potpisanih od strane tuženog, kao osnivača firme, kao sredstvo obezbeđenja, sa klauzulom „bez protesta“ i istovremeno potpisom ugovora preuzeo je ličnu i bezuslovnu obavezu da svojom imovinom odgovara za obaveze dužnika iz ugovora, a članom 4. 3. ugovoreno je konstituisanje založnog prava na nepokretnostima hipotekarnog dužnika BB iz ..., na nepokretnostima bliže opisanim u obrazloženju presude. Za slučaj docnje u isplati, dužnik je, članom 9. 2. ugovora, ovlastio banku da u svakom momentu bez njegove dalje saglasnosti i prisustva može izvršiti naplatu bilo kojeg dospelog a neizmirenog potraživanja po ovom ugovoru od dužnika. Navedene ugovore tuženi je potpisao u svojstvu zakonskog zastupnika za osnivača korisnika kredita, kao dužnika.

Na predlog tužioca, kao stečajnog poverioca, dana 29.11.2011. godine otvoren je stečajni postupak protiv korisnika kredita, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, u smislu člana 11. stav 3. tačka 2. Zakona o stečaju, u kom je tužilac, kao stečajni poverilac podneo prijavu potraživanja po osnovu duga korisnika kredita iz navedenih ugovora o kreditu, a zaključkom stečajnog sudije St.br.539/11 od 03.12.2012. godine utvrđeno je potraživanje navedenog poverioca u celosti, u iznosu od 9.023.494,89 dinara u trećem isplatnom redu, čije potraživanje u stečajnom postupku nije namireno. Stečajni postupak je zaključen rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 21.01.2016. godine, a Agencija za privredne registre je na osnovu te odluke donela rešenje o brisanju Društva za proizvodnju, promet i usluge „V.P.S. Auto“ doo Kragujevac iz privrednog registra.

Tužilac je odlukom od 12.04.2012. godine objavio povredu navedenih ugovora o kreditu i proglasio dospelim potraživanja tužioca, kao banke, nakon čega je, kao izvršni poverilac 20.04.2012. godine pokrenuo pred Osnovnim sudom u Kragujevcu izvršni postupak u predmetu I.br. 3101/12 protiv tuženog kao izvršnog dužnika, a na osnovu njegove založne izjave Ov.br. 4677/10 od 15.04.2010. godine, kojom je uspostavljena hipoteka u korist izvršnog poverioca, radi obezbeđenja potraživanja poverioca iz navedenih ugovora na nepokretnosti – poslovnom prostoru u ulici ... br. .. u Kragujevcu, u vlasništu BB. Ova nepokretnost je u izvršnom postupku prodata 28.05.2014. godine po ceni od 3.676.544,00 dinara, iz kog iznosa je namiren deo duga tužioca, kao poverioca sa kamatom od 3.572.835,00 dinara i troškovima izvršenja od 103.709,00 dinara. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđen je dug tuženog sa zakonskom zateznom kamatom u iznosu od 20.974.099,08 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu duga utvrđenog od strane veštaka ekonomsko finansijske struke, pri čemu je ocenio neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja primenom člana 1019. stav 1. i stav 2. u vezi člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili mateterijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da tuženi nije sa tužiocem zaključio ugovor o jemstvu, s obzirom da je u postupku utvrđeno da je navedeni ugovor o kreditu tuženi potpisao i u svoje lično ime, kao osnivač korisnika kredita, izdao pet blanko sopstvenih menica kao sredstvo obezbeđenja kredita i potpisom ugovora i predajom menica preuzeo ličnu i bezuslovnu obavezu da svojom imovinom odgovara za obaveze dužnika iz ugovora o kreditu. Ovo predstavlja izjavu o jemstvu učinjenu pismenim putem, u skladu sa odredbama člana 197. i člana 998. Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Činjenica da je založno pravo na nepokretnostima – hipoteka ustanovljena na nepokretnostima trećeg lica ne utiče na pravilnost pobijane presude. Prodajom hipotekovane nepokretnosti smanjen je dug po osnovu ugovora o kreditu, a za preostali iznos duga pravilno je obavezan tuženi, kao jemac platac da ovaj dug isplati.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković