Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Trajković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Srboljub Milosavljević, advokat iz ..., radi zaštite od uznemiravanja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2714/23 od 04.10.2023. godine, u sednici održanoj 30.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2714/23 od 04.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2714/23 od 04.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 696/23 od 24.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je kao osnovan usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je naloženo tuženima da vrate tužilji u svojinu i državinu deo katastarske parcele br. .. sa merama i granicama kao u izreci prvostepene presude vraćanjem u prvobitno stanje na način kako je to opisano u izreci pobijane presude. Stavom drugim izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da su tuženi BB i VV oboje iz ..., uznemiravali tužilju u vršenju prava svojine njenog dela katastarske parcele br. .. KO Vranje 1 na način kako je to opisano u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 67.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2714/23 od 04.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zaštiti prava svojine, a nižestepenim odlukama tužbeni zahtev je delimično usvojen. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse, jer se revizijom tuženog osporava utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP, osim toga odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zaštite od uznemiravanja svojine podneta je 29.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženih nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković