Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3330/2021
31.08.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici maloletnog tužioca AA iz ..., koga zastupa zakonski zastupnik, majka BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., radi izmene odluke o ličnom kontaktu maloletnog sina i oca, odlučujući o reviziji maloletnog tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/21 od 09.03.2021. godine, na sednici održanoj 31.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija maloletnog tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/21 od 09.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P2 141/19 od 27.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev maloletnog tužioca kojim je tražio da se izmeni pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Trsteniku P2 77/17 od 25.10.2017. godine u četvrtom stavu koji se odnosi na uređenje načina održavanja ličnih odnosa između maloletnog AA i oca VV, te da ista glasi da se održavanje ličnih odnosa između maloletnog AA rođenog ...2004. godine sa ocem VV, uređuje na način da će se viđanje deteta sa ocem i njihovi međusobni kontakti odvijati po međusobnom i neposrednom dogovoru maloletnog deteta i oca. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/21 od 09.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba maloletnog tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je odlučio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda postupka učinjenih pred drugostepenim sudom zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, ranijom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Trsteniku P2 77/17 od 25.10.2017. godine razveden je brak između BB i tuženog, maloletna deca sinovi AA i GG dodeljeni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, tuženi je obavezan na plaćanje izdržavanja za maloletnu decu, dok je stavom četvrtim izreke bliže uređen način kontaktiranja između maloletnog tužioca AA i tuženog VV. U vreme donošenja te odluke maloletni AA imao je 13 godina i pohađao osmi razred osnovne škole, sada je upisao ... gimnaziju, specijalno odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za ... i od momenta upisa smešten je u Domu za učenike srednjih škola DD u ... . Iz izveštaja psihologa utvrđeno je da kod maloletnog AA nisu nađeni elementi psihičkog poremećaja i da je njegova intelektualna, socijalna i emocionalna zrelost u skladu sa njegovim uzrastom, te da se njegova izjava pred sudom može uzeti kao validna. Saslušanjem maloletnog tužioca AA pred sudom utvrđeno je da želi da se viđa sa ocem uz prethodni dogovor sa njim, da otac eventualno dođe do ... ili kako se dogovore. Nije sporio da nije pozivao oca telefonom i da nije odgovarao na telefonske pozive oca, nekad zato što nije bio u mogućnosti, a nekad iz svoje ljutnje prema njemu. Na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad u ... utvrđeno je da je kontakt između oca ovde tuženog i maloletnog AA funkcionisao izvesno vreme bez problema, na način kako je uređen presudom, da se prvi problemi javljaju maja 2018. godine zbog neslaganja tužioca sa očevim stavom u vezi izbora srednje škole. Problem sa viđanjem je nastavljen i dalje zbog čega je tuženi VV pokretao postupke izvršenja nekoliko puta, a maloletni AA je poslednji put boravio kod oca za vreme letnjeg raspusta 2018. godine nakon čega sa ocem ne ostvaruje ni telefonski kontakt. I sam maloletni AA je pred centrom naveo da sa ocem ne kontaktira jer se inati zato što mu svi govore da mora da ide kod oca, zato što tata stalno tuži a, kako je naveo, dešavalo se da kada je kod tate tata govori u lošem kontekstu o majci. Saznanje da tata ima partnerku kod njega izaziva tugu i ljutnju. U razgovoru sa centrom pokazao je da ima svest da bi sa ocem tuženim VV mogao da postigne dogovor u vezi viđanja ukoliko bi sa njim kontaktirao, kao i da bi mogao da pošalje poruku kada ga otac pozove, a to ipak ne čini. Tuženi VV izražava svoj jasan i nepromenjen stav da viđa oba deteta na način predviđen presudom, a mimo presude ako to deca žele, te je spreman da se prilagodi obavezama maloletnog AA i da zajedno sa maloletnim GG ode u ... kako bi određeno vreme proveli sa maloletnim AA. Nije u mogućnosti da sa AA ostvari ni telefonski kontakt jer se on ne javlja ocu na telefon, a samim tim nema mogućnost dogovora sa njim u vezi viđanja. Centar je naveo da otac svojim ponašanjem i redovnim dolascima po dete u terminima predviđenim presudom potvrđuje konstantnu motivaciju za kontaktom sa maloletnim AA. Zakonski zastupnik majka ne spori da dete treba da viđa oca ali navodi da ne može da utiče na njega, pravdajući to AA godinama. Iz izveštaja centra proizlazi da je vreme koje kod oca provodi tužilac maloletni AA bilo organizovano i ispunjeno, a i otac prati i prepoznaje njegove potrebe što je potvrđeno i terenskom posetom radnika centra u periodu kada su maloletni AA i maloletni GG boravili kod oca te je konstatovano da se deca osećaju slobodno, ponašaju spontano i izražavaju zadovoljstvo boravkom kod oca. I jednom i drugom roditelju zbog uočenih propusta u vršenju roditeljskog prava izrečena je mera korektivnog nadzora koje mere su u toku, ali pomaka u međusobnoj roditeljskoj saradnji nema. Centar za socijalni rad u ... je dao mišljenje da nije u interesu budućeg normalnog razvoja maloletnog AA da se aktuelna presuda u delu kontaktiranja izmeni i da se viđanje sa ocem odvija po dogovoru, jer za to maloletni AA nije ispunio potrebne preduslove i to bi predstavljalo dobijanje dozvole za potpuni prekid kontakta sa ocem, što je u suprotnosti sa potrebama njegovog normalnog psihofizičkog razvoja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, s pozivom na član 61. stav 4. i član 266. stav 1. Porodičnog zakona, zaključujući da se za sada nisu stekli neophodni uslovi za izmenu načina održavanja ličnih odnosa maloletnog tužioca sa ocem na način predložen u tužbi i da se i pored prava i izraženog stava maloletnog tužioca, mora zaštititi i obezbediti najbolji interes maloletnog deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 6. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a država ima obavezu da preduzme sve potrebne mere za zaštitu deteta, kao i da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, a prema članu 62. Porodičnog zakona dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Odredbom člana 61. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Sa druge strane u pogledu vršenja roditeljskog prava u smislu člana 78. stav 3. Porodičnog zakona roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Postupanje svih i svakog u odnosu sa decom mora biti u najboljem interesu deteta, što je i obaveza suda prema odredbi člana 266. stav 1. Porodičnog zakona. Stručne ustanove kao što su organi starateljstva, specijalizovane za postupanje u porodičnim odnosima na čije mišljenje upućuje odredba člana 270. Porodičnog zakona, dali su nalaz i stručno mišljenje da za sada najbolji interes maloletnog tužioca AA nije izmena dosadašnjeg modela održavanja ličnog odnosa maloletnog tužioca sa ocem, u smislu da se kontakti održavaju prema dogovoru, s obzirom da AA nije iskazao ni želju ni motivaciju čak ni za ovaj model, koji je sam predložio, niti se javlja ocu na telefon a iskazuje ljutnju prema njemu, zbog čega je tuženi primoran da pronalazi način kako će održavati lične odnose sa maloletnom decom, posebno sa maloletnim tužiocem AA koji je u specifičnoj životnoj dobi, pa i na kraju da pribegava pokretanju postupka izvršenja odluke kojom je određen način održavanja ličnih odnosa.

Pošto je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje roditeljskog prava, kao i održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi i koji ne vrši roditeljsko pravo, dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a pre donošenja odluke o određivanju modela viđanja i održavanja ličnih kontakata deteta i roditelja, sud ima obavezu da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva i druge specijalizovane ustanove što je u konkretnom slučaju učinjeno, te da pribavi mišljenje maloletnog deteta što je takođe učinjeno u vidu uzimanja iskaza maloletnog tužioca pred sudom, kako je to propisanom odredbom člana 266. stav 3. u vezi člana 61. stav 4. Porodičnog zakona, pobijanom odlukom je za sada, suprotno navodima revizije, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda najbolje zaštićen interes maloletnog AA. Tužilac koji insistira na promeni modela održavanja ličnih odnosa sa ocem, primarno sledeći svoje sopstvene interese (što je posledica ljutnje, a ne odnosa između njega i oca i očevog ponašanja prema njemu) zanemaruje rizik koji takva izmena može imati po njegov psihofizički razvoj, jer iako je navršio 15 godina života i sposoban je za rasuđivanje, on očigledno ne može da sagleda šta je u njegovom najboljem interesu, jer nije izneo nijedan, odlučujući i objektivan razlog koji bi opravdavao traženu izmenu, niti je pokazao jasnu želju za ostvarenjem traženog modela održavanja ličnih odnosa sa ocem.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da je zbog prava deteta koje propisuje odredba člana 61. stav 4. PZ jedino relevantno za odluku suda mišljenje i stav deteta, a ovo stoga što maloletni tužilac zbog trenutne ljutnje i negativnog stava koji ispoljava prema ocu i njegovim postupcima, na šta majka kao roditelj koji vrši roditeljsko pravo ni ne pokušava da utiče, nije u stanju da shvati značaj takve odluke i negativne posledice na normalan psihofizički razvoj tužioca, zbog čega se to njegovo pravo može ograničiti ako je to u njegovom najboljem interesu, kao što je ovde slučaj. Sve činjenice nadležni organ starateljstva imao je u vidu kada je dao navedeno mišljenje koje je u spisu i iz kojeg proizlazi da je u najboljem interesu maloletnog tužioca da održava lične odnose sa tuženim, a da bi izmena odluke zbog stava maloletnog tužioca vodila potpunom prekidu održavanja ličnih odnosa sa ocem. Upravo zbog toga, suprotno navodima revizije, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev, imajući u vidu sa jedne strane, potpuno odsustvo spremnosti tužioca na kontakt i saradnju sa ocem, a sa druge strane, spremnost i motivisanost tuženog, zbog čega je pravilno data ocena najboljeg interesa maloletnog deteta.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić