Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog JP ZIG NOVI SAD u likvidaciji iz Novog Sada i Grada Novog Sada, koje zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog Grada Novog Sada izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3628/18 od 09.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog Grada Novog Sada izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3628/18 od 09.05.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog Grada Novog Sada izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3628/18 od 09.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 43/17 od 31.05.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da solidarno isplate naknadu za faktičku eksproprijaciju parc.br. .../... upisane u LN br. ... KO ..., tužiocu AA u iznosu od 2.013.817,92 dinara, a tužiocu BB u iznosu od 3.886.197,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i da tužiocima solidarno isplate iznos od 762.725,00 dinara na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a odbijen je zahtev za kamatu na troškove postupka od presuđenja do izvršnosti.

Dopunskom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 43/17 od 18.02.2019. godine, usvojen je zahtev za utvrđenje da je tuženi Grad Novi Sad stekao javnu svojinu na parc.br. .../... upisanoj u LN br. ... KO ..., te je ovlašćen da se upiše u javne knjige što su tužioci dužni da priznaju i trpe.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3628/18 od 09.05.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, u odnosu na tuženog Grad Novi Sad, a preinačena je u odnosu na tuženog JP ZIG NOVI SAD u likvidaciji, tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tog tuženog odbijen kao neosnovan i obavezani su tužioci da tom tuženom na ime troškova postupka isplate iznos od 106.875,00 dinara, kao i da mu na ime troškova žalbenog postupka isplate iznos od 22.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Novi Sad je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pri tom ukazujući na sudsku praksu od koje smatra da je odstupljeno, što u suštini predstavlja predlog da se primeni član 404. ZPP, zbog ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog Grada Novog Sada kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

U konkretnom slučaju, pravnosnažno je odlučeno o isplati naknada za parcelu koja je zbog proširenja puta – ulične saobraćajnice, središnjim delom zahvaćena asfaltiranom površinom puta na kojem se odvija saobraćaj, a tako da je i u preostalom delu nepogodna za korišćenje, što uz činjenice da je obuhvaćena Planom detaljne regulacije i Planom generalne regulacije kao parcela namenjena za javnu površinu, kojoj je nameni i privedena, a da prethodno nije doneta odluka o izuzimanju parcela od tužilaca kao upisanih suvlasnika, odnosno bez sprovedenog postupka eksproprijacije i davanja odgovarajuće naknade za zemljište čijeg su korišćenja trajno lišeni, predstavlja uporište za ocenu da je tuženi Grad Novi Sad, stekavši javnu svojinu na predmetnoj parceli pravnosnažnom dopunskom presudom prvostepenog suda, u obavezi da tužiocima kao suvlasnicima isplati naknadu u visini tržišne vrednosti nepokretnosti, utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.

Pravno pitanje novčane naknade vlasniku odnosno suvlasniku nepokretnosti lišenog prave svojine u javnom interesu, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka, kao i pitanje načina ostvarivanja pravne zaštite, razrešena su u sudskoj praksi. Sudsku praksu ne čini jedna odluka drugostepenog suda, niti rešenje revizijskog suda. Sudsku praksu čine samo pravnosnažne odluke po istovetnim pravnim pitanjima koja se javljaju u primeni prava u istoj ili sličnoj činjeničnoj situaciji.

Imajući u vidu utvrđene okolnosti konkretnog slučaja i primenjeni pravni stav kojim se ne odstupa od postojeće sudske prakse,Vrhovni kasacioni sud je ocenio nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu izneto, ovaj sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210 ZPP, već su tužioci obični suparničari. U pogledu vrednosti predmeta spora iznosi naknada se ne sabiraju, već je za ocenu o dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tužioca ponaosob.

Tužba je podneta 22.09.2014. godine, a preinačena je u delu tužbenog zahteva tužioca BB dana 23.06.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na tužioca AA je iznos od 2.013.317,92 dinara, što je na dan podnošenja tužbe protivvrednost iznosa od 17.014,26 evra (1 evro=118,3312 dinara), a u odnosu na tužioca BB je iznos od 3.886.197,12 dinara, što je dan preinačenja tužbe protivvrednost iznosa od 31.426,14 evra (1 evro=123,6613).

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude za svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog Grada Novog Sada nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić