Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovniog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine usvojio pravni stav o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i o zastarelosti te naknade. Prema ovom pravnom stavu, u slučajevima kada je ograničenje prava svojine na nepokretnosti izvršeno bez sprovedenog postupka eksproprijacije, pravni osnov potraživanja tužilaca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njihovih katastarskih parcela je stvarnopravnog karaktera, odnosno konstituisanje zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa se i visina odgovarajuće naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da na zahtev vlasnika poslužnog dobra nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu, koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra.

Odluka drugostepenog suda u ovom sporu zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, u skladu sa usvojenim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, a uz reviziju nisu priložene sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnim ili bitno istovetnim činjenicama u istim pravnim situacijama, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse. Takođe, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić