Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik sa ½ udela nepokretnosti u Bačkoj Palanci, u ul. ... broj .. . Sporazumom zaključenim 13.05.2013.godine između BB i AA, ovde tužioca, isti su utvrdili način uređenja i korišćenja nepokretnosti upisane u l.n. broj .. k.o. Bačka Palanka tj. nepokretnosti na kojima je usled poplava nastala šteta, a koje su stekli za vreme trajanja braka zajedničkim radom i sredstvima, tako što su odredili da nepokretnost koristi i njima upravlja tužilac. Sporazumom su ugovorili da će svako od njih na nepokretnosti koja mu je pripala ubuduće u celini snositi sve režijske troškove, porez na imovinu, troškove održavanja nepokretnosti, kako onih koji nastanu redovnom upotrebom, tako i vanrednih troškova i oštećenja, te u slučaju da dođe do štete od strane trećih lica istu naplatiti bez pribavljanja prethodne saglasnosti drugog ugovarača. Tokom 2006. godine u navedenoj ulici su izvođeni radovi na parternom uređenju. Investitor radova je bila Opština Bačka Palanka a naručilac je bio JP „Direkcija za izgradnju Opštine Bačka Palanka“, sada JP „Standard“ Bačka Palanka. U okviru samog uređenja, izvršena je izgradnja zacevljenja atmosferske kanalizacije kojom je zamenjena postojeća mreža koja je bila u vidu otvorenih zemljanih kanala. Nakon izvršenih radova ulični trotoar ispred kuće tužioca je izveden sa novom presvlakom, tako da je kota u odnosu na raniju kotu trotoara postala znatno viša u odnosu na plato dvorišta tužioca, te se usled velikih kiša voda slivala u tužiočevo dvorište, a jednim delom u ulični šaht na kraju staze, koji nije priključen na uličnu kanalizacionu mrežu tako da ne odvodi vodu. Dolazilo je više puta do plavljenja u dvorištu tužioca, a uzroci plavljenja su neodgovarajući izbor prečnika cevi, neadekvatno održavanje sistema, oštećenja nastala tokom eksploatacije, tj. oštećenja cevi u zemlji, neravnomernog sleganja tokom vremena prilikom kojih su nastali tzv. „kontra padovi“. Do prvih poplava je došlo 2006. godine, nakon kojih je tužilac sanirao nastalu štetu. Međutim, usled jakih padavina i nemogućnosti oticanja voda kroz gradsku kanalizaciju došlo je do plavljenja dvorišta i objekata tužioca u junu i avgustu 2018. godine i dva puta u toku 2019. godine. Ukupna cena radova potrebnih za sanaciju štete nastale u 2018. i 2019. godini iznosi 1.700.853,45 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je šteta na objektima nastala usled poplava uzrokovana neadekvatnim stanjem kanalizacione mreže i kao posledica parternog uređenja dela ulice u kom se nalazi kuća tužioca, zaključivši da su tuženi odgovorni za materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo u vidu štete na objektima prouzrokovane plavljenjem, te da istom shodno odredbi člana 43. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i člana 426. ZOO pripada pravo na celokupni iznos štete, pri čemu je bez uticaja činjenica da tužilac suvlasnik ½ dela nepokretnosti.

Drugostepeni sud je ocenio da su tuženi odgovorni za štetu koju je tužilac pretrpeo, međutim, kako je tužilac suvlasnik sa ½ udela nepokretnosti na kojoj je prouzrokovana šteta to po oceni ovog suda isti nema pravo na isplatu celog iznosa štete, s obzirom da se u konkretnom slučaju radi o pravu na naknadu materijalne štete u smislu člana 154., 155. i 185. ZOO, zbog čega je delimično preinačio prvostepenu presudu i tužiocu dosudio polovinu iznosa od ukupnog iznosa štete srazmerno njegovom suvlasničkom udelu. Po oceni tog suda, u pitanju je spor obligacione pravne prirode pa svaki suvlasnik može zahtevati samo onaj deo štete koji je prouzrokovan na njegovom suvlasničkom udelu. Okolnost da je tužilac sa svojom suprugom zaključio sporazum kojim regulišu način uređenja i korišćenja nepokretnosti nije od uticaja.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni glasnik RS“, br. 115/05) propisano je da suvlasnik, odnosno zajednički vlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu prava svojine na celu stvar, a suvlasnik ima pravo i na tužbu za zaštitu svog prava na delu stvari.

Odredbom člana 426. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima. Stavom 2. istog člana dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Po oceni Vrhovnog suda, teleološkim tumačenjem člana 43. ZOSPO tj.tumačenjem prema cilju i svrsi pravnog pravila, dolazi se do zaključka da zakon zasniva poverilačku solidarnost kada postoje posebne okolnosti tj. kada se dosuđivanjem naknade suvlasniku srazmerno njegovom suvlasničkom udelu ne postiže svrha zaštite prava vlasništva, a koja je kod vlasničke tužbe potencirana ovlašćenjem iz pomenute odredbe prema kojoj svaki suvlasnik može tražiti tužbom zaštitu prava vlasništva na celu stvar kada svoje suvlasničko pravo ne može zaštititi. Takve okolnosti postoje kada je suvlasnik koji podnosi tužbu za naknadu štete prouzrokovane na celoj stvari, dugogodišnji jedini držalac, odnosno jedini u posedu te nepokretnosti makar i bez izričitog sporazuma drugog suvlasnika. U konkretnom slučaju tužilac i njegova supruga su zaključili sporazum kojim su predvideli način uređenja i korišćenja nepokretnosti, a prema kom sporazumu predmetnu nepokretnosti jedino koristi i njome upravlja tužilac. Kada i ne bi bilo sporazuma, u takvoj situaciji se mora pretpostaviti da drugi suvlasnik svojom pasivnošću prećutno prepušta upravljanje na zajedničkoj stvari suvlasniku posedniku i da stoga u slučaju oštećenja stvari, svojom neaktivnošću prihvata da stvar propadne ili da pretrpi gubitke, pa je i u takvoj situaciji svakako u njihovom zajedničkom interesu da makar jedan od suvlasnika tužbom ostvari pravo na naknadu cele štete.

Isticanjem takvog tužbenog zahteva jednog od suvlasnika, stvara se između njega i drugog suvlasnika situacija solidarnih poverilaca predviđena odredbom člana 426. ZOO, koja se ima primeniti u konkretnom slučaju, što znači da ispunjenjem obaveze naknade štete tužiocu, prestaje obaveza tuženih kao dužnika i prema drugom suvlasniku koji svoje potraživanje nakon toga može ostvariti samo prema tužiocu. U konkretnom slučaju tužilac jeste suvlasnik sa ½ udela na predmetnoj nepokretnosti ali je prema zaključenom sporazumu jedini koji koristi i upravlja predmetnom nepokretnosti, te mu pripada pravo na naknadu celokupnog iznosa štete, s obzirom da je celokupni iznos naknade štete i potreban da bi se ista otklonila. Stoga, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su tuženi dužni da solidarno tužiocu isplate celokupan iznos štete.

Pravilna je i odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku pa mu pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, koji obuhvata troškove na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav revizije u iznosu od 33.750,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i na ime sudskih taksi na reviziju 75.600,00 dinara i odluku po reviziji 113.400,00 dinara, primenom važeće Taksene tarife, ukupno 222.750,00 dinara.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković