U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca Javno preduzeće „Gradsko stambeno“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Maja Perović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Janko Berberović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4184/22 od 20.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4184/22 od 20.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 6421/19 od 18.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti istaknut od strane tuženog, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz najstojničkog stana broj .. koji se nalazi u ulici ... broj .., ... i predmetnu nepokretnost slobodnu od svih lica i stvari preda tužiocu u državinu i na slobodno korišćenje i raspolaganje. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 179.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4184/22 od 20.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 6421/19 od 18.04.2022. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se tužilac poziva u reviziji, ne predstsvlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka (član 407. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca zaključio je sa pok. ocem tužene kao nastojnikom zgrade 20.07.1970. godine ugovor o korišćenju nastojničkog stana kojim je kao nosiocu stanarskog prava dat na korišćenje na neodređeno vreme nastojnički stan broj .. u zgradi u ulici ..., na ... spratu površine 51m2. Članom 5. ugovora, određeno je da će stan koristiti zajedno sa članovima domaćinstva: suprugom BB, sinom VV i ćerkom AA, tuženom u ovom sporu. Članom 13. istog ugovora predviđeno je da nastojnik zgrade, kada mu prestane dužnost dužan je da se iseli iz nastojničkog stana, kao i lica koja sa njim stanuju, po pravnosnažnosti rešenja o prestanku radnog odnosa. Posle smrti oca GG koji je preminio ...1988. godine, tužena je nastavila da koristi ovaj stan u kome živi neprekidno od 1968. godine. Nakon smrti oca, njegovim članovima porodice od strane tužioca nije ponuđen nužni smeštaj, a tužena ne poseduje drugu nekretninu. U LN .. KO ..., stambena zgrada za kolektivno stanovanje u ulici ..., upisana je kao državna svojina Republike Srbije, a imalac posebnog dela zgrade stana broj .. GP „Komgrap“, sa oblikom svojine društvena svojina 1/1.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava kada su odbili tužbeni zahtev za iseljenje tužene.

Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Republika Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je sastavni deo našeg unutrašnjeg poretka i neposredno se primenjuje.

Članom 8. Evropske konvencije propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, pa je tako u stavu 1. propisano da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Stavom 2. propisano je da javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Članom 1. Protokola uz Konvenciju propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu ili pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Prema stavu 2. ove zakonske odredbe prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

U konkretnom slučaju, tužena stan koji je predmet spora koristi bez pravnog osnova, te bi sa tog aspekta bio ispunjen uslov da se iseli iz predmetnog stana i preda ga tužiocu. Međutim, u proceni prava tužene da nastavi sa korišćenjem stana relevatne činjenice su da tužena u predmetnom stanu živi neprekidno od 1968. godine, da nije rešila svoje stambeno pitanje, da ne poseduje druge nepokretnosti i da joj je predmetni stan jedini dom pa bi usvajanje tužbenog zahteva za iseljenje tužene iz predmetnog stana predstavljalo povredu njenog prava na dom iz člana 8. stav 1. i 2. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je stanovanje u predmetnom stanu za tuženu od egzistencijalne važnosti. Primenjujući odredbu člana 8. Konvencije, saglasno odredbi člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da bi obavezivanje tužene da se iseli iz predmetnog stana predstavljalo nedopušteno mešanje države u pravo tužene za poštovanje njenog doma i da je ograničenje svojinskih prava države u ovom slučaju opravdano, čime se ne narušava osetljiva ravnoteža između prava tužene na dom i prava svojine države.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužioca da je prema ugovoru o korišćenju nastojničkog stana od 20.07.1970. godine nastojnik u zgradi, kada prestane dužnost, dužan da se iseli iz nastojničkog stana, kao i lica koja sa njim stanuju po pravnosnažnosti rešenja o prestanku radnog odnosa, te da je tužena u obavezi da se iseli iz stana.

Prema članu 41. Zakona o stambenim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 11/66) na nastojničkom stanu se nije moglo steći stanarasko pravo, a kada mu prestane nastojnička dužnost, nastojnik i lica koja zajedno sa njim stanuju dužni su iseliti se iz tog stana (stav 4). Ako je nastojnička dužnost prestala usled penzionisanja ili usled smrti licima koja se iseljavaju iz stana obezbediće se nužni smeštaj (stav 5).

Ocu tužene, pa ni tuženoj, nije obezbeđen nužni smeštaj, zbog čega je podnela protivtužbu u ovoj parnici koja je izdvojena iz spisa i formirana kao nov predmet (zaveden pod brojem P 248/22). Odluka suda u toj parnici nema uticaja na rešenje ovog spora s obzirom da bi usvajanje tužbenog zahteva kojim bi se obavezala tužena na iseljenje iz ovog stana predstavljala bi mešanje u njeno pravo na dom, jer tužilac tokom postupka nije dokazao postojanje legitimnog cilja koji želi postići iseljenjem tužene, za šta nisu bili dovoljni samo navodi da je vlasnik, a da tužena nema pravni osnov da tu stanuje, suprotno navodima u reviziji. Iseljenje tužene radi ostvarenja legitimnog cilja koji se ogleda u zaštiti imovinskog prava tužioca ne bi se moglo da se smatra nužnim u demokratskom društvu i srazmernom cilju u smislu člana 8. Konvencije, pa bi iseljenjem tužilje bilo povređeno njeno pravo na dom, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković