Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilaca.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u katastru nepokretnosti upisani kao titulari prava korišćenja sa udelima od po ½ idealna dela na građevinskom zemljištu u državnoj svojini - katastarskoj parceli .., njiva II klase u površini od 2 ara 89 m2 u ulici ... . Označenu parcelu tužioci su, kao deo katastarske parcele .. KO ..., kupili tokom 1987. godine od prodavca VV sa namerom da na njoj sagrade kuće za svoje porodice. Predmetno zemljište se tada nalazilo u sastavu katastarske parcele .. KO ..., koja je većim delom bila planirana za individualno stanovanje, a manjim delom za javne saobraćajne površine - regulaciju ulica. Regulacionim planom „... - ...III faza“ („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 17/97 i 17/03) katastarska parcela .. KO ... namenjena je za javnu saobraćajnu površinu - regulaciju ulice. Za istu namenu ova parcela predviđena je i Planom detaljne regulacije „… - … I“ („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 5/09). Javne saobraćajne površine isplanirane su na osnovu položaja objekata na terenu izgrađenih bez građevinske dozvole. Sporna parcela se sada nalazi u istom stanju u kojem je bila kada su tužioci kupili placeve od prodavca VV. Vrednost sporne parcele, po proceni poreske uprave, iznosi 4.460,00 dinara po jednom metru kvadratnom - ukupno 1.291.252,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 5. i 43. Zakona o komasaciji i arondaciji iz 1972. godine, člana 11. stav 1. i 3. Zakona o ekpsroprijaciji iz 1977. godine i odredbi sada važećeg Zakona o eksproprijaciji obavezao tuženog da solidarno isplati tužiocima utvrđenu novčanu vrednost predmetne parcele. Po nalaženju tog suda, izvršena je faktička eksproprijacija sporne nepokretnosti koja je planskim aktom predviđena za regulaciju saobraćajnice, zbog čega tužioci nisu mogli da grade na toj nepokretnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, samom činjenicom da je urbanističkim planom sporna parcela predviđena za regulaciju saobraćajnice nije izvršena njena faktička eksproprijacija, jer nije donet akt o oduzimanju zemljišta niti je faktičkim radnjama predmetna parcela oduzeta iz državine tužilaca, i nalazi se u istom stanju u kojem je bila i kada su tužioci na njoj stekli pravo korišćenja.

Ovakvo stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, što tužioci osnovano ističu u reviziji.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu drugostepeni sud nije primenio standarde sadržane u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (slučaj Sporrong i dr. protiv Švedske; Matos E Silva Lda i drugi protiv Portugalije i Elija S.L. protiv Italije) u vezi sa povredom prava iz člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U označenim odlukama izražen je stav, da, iako nije došlo do de facto eksproprijacije i lišavanja podnosilaca predstavki njihove imovine, donošenjem akata javne vlasti kojima je utvrđen javni interes za izgradnju objekata pro bono publico, došlo je do mešanja - ograničenja prava podnosilaca na mirno uživanje imovine tokom dužeg vremenskog perioda neprivođenja zemljišta nameni, što je imalo za posledicu nesigurnost podnosilaca u pogledu toga šta će biti sa njihovom imovinom.

Planskim aktima - Regulacionim planom „...-... III faza“ iz 1997. godine i Planom detaljne regulacije „...-... I“ iz 2009. godine sporna katastarska parcela .. KO ... predviđena je za javnu saobraćajnu površinu - regulaciju ulice. Ovi planski akti još uvek nisu sprovedeni jer označena parcela na terenu nije pretvorena u javnu saobraćajnicu i tako tužioci lišeni imovine izgradnjom tog objekta kao dobra u opštoj upotrebi. Drugostepeni sud je u ovom slučaju, upravo iz tog razloga, da tuženi nije promenio karakter zemljišta i izvršio faktičku eksproprijaciju parcele 394, zaključio da tužioci nemaju pravo na naknadu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postojanje planskog akta kojim je predviđeno da se na spronoj parceli izgradi javna saobraćajanica predstavlja tek uslov za utvrđenje javnog interesa za eksproprijaciju u smislu člana 20. stav 1. i 4. Zakona o ekspropirijaciji, ali to ne znači da će se planski akti realizovati. Međutim, u situaciji kada tužioci nisu lišeni imovinskog prava na spornoj parceli faktičkom izgradnjom ulice, drugostepeni sud je bio dužan da ceni osnovanost njihovog zahteva zasnovanog i na tvrdnji da tom parcelom ne mogu da raspolažu i da na njoj grade objekte, te da im je povređeno pravo na imovinu zbog smanjene mogućnosti korišćenja zemljišta usled njegovog dugogodišnjeg privođenja nameni.

Iz navedenih razloga drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenim žalbama i osnovanosti tužbenog zahteva.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu praksu i standarde Evropskog suda za ljudska prava (i praksu Ustavnog suda - odluka Už 4376/2016 od 05.04.2018. godine), pravilnom primenom materijalnog prava doneti zakonitu odluku u sporu po zahtevu tužilaca za isplatu naknade, u situaciji kada im nije oduzeta imovina već im je ograničeno njeno mirno korišćenje usled dugogodišnjeg neprivođenja zemljišta nameni utvrđenoj planskim aktom tuženog.

Ukinute su i odluke o troškovima postupka zato što zavise od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić