Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „Philip Morris Operations“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Stanković Nebojša, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3886/2017 od 04.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3886/2017 od 04.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4873/2014 od 12.05.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su raskinuti ugovor br. .. od 24.10.2000. godine; ugovor br. .. od 19.09.2002. godine i ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja od 05.05.2004. godine, kao i da je odbačena tužba tužioca u delu kojim je traženo da se utvrdi da je raskinut ugovor br. .. od 28.02.2004. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga za isporučenu mehanizaciju isplati iznos od 576.677,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.05.2017. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada razlike između dosuđenog do traženog iznosa od 1.572.307,00 dinara, kao i zahtev za kamatu za period od 14.02.2017. godine do 11.05.2017. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da na ime duga po osnovu zaključenog Aneksa I Ugovora o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja br. .. od 26.05.2004. godine, isplati iznos od 63.138,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2007. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 150.942,33 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3886/2017 od 04.04.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 4873/2014 od 12.05.2017. godine, sadržana u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R3 13/2019 od 06.02.2019. godine, ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3886/2017 od 04.04.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stava 2. tačke 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stava 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) u vezi člana 23. stava 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), ustanovio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

U smislu člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.08.2005. godine i preinačena je 02.03.2017. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora iznosi 995.630,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro=123,7190 dinara), predstavlja protivvrednost 8.047,51 evra.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o postupku u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a označena vrednost predmeta spora na dan preinačenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić