U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Vesne Popović i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Halupa advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Mijanović advokat iz ... i GG iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 147/2018 od 01.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 147/2018 od 01.03.2018. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 147/2018 od 01.03.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog VV za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 167/16 od 09.10.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su tužioci AA iz ... i BB iz ... suvlasnici u jednakim delovima po osnovu održaja na parceli ... - njiva VI klase nova zemlja od 49 ari 89 m2 parceli ... - njiva VI klase nova zemlja od 28 ari 77 m2 i parceli ... - njiva VI klase nova zemlja od 57 ari 55 m2 upisanih u list nepokretnosti ... KO ..., a tuženi obavezani da trpe da se ova promena u svim javnim knjigama Republičkog geodetskog zavoda - Služba nepokretnosti Pančevo sprovede na osnovu ove presude nakon pravnosnažnosti iste. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da solidarno naknade troškove postupka tužiocima u iznosu od 167.350,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 147/2018 od 01.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog VV kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 167/16 od 09.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog VV za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Podneskom od 18.06.2018. godine tuženi je dopunio izjavljenu reviziju, ali je to učinio po proteku zakonom propisanog roka iz člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa zato navodi iz tog podneska nisu uzeti u razmatranje.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu primere iz sudske prakse priložene uz reviziju, ispunjeni su uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) za odlučivanje o posebnoj reviziji. Iz tog razloga, na osnovu navedenog člana, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog VV nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su unuci pokojnog DD koji je umro ... . godine i oglašeni su za naslednike njegove zaostavštine. Sada pokojni DD je sporne parcele kupio tokom 1983. godine od tuženog GG, isplatio je prodajnu cenu i stupio u njihov posed, ali sa prodavcem nije zaključio pismeni ugovor o kupoprodaji overen kod suda. Tim povodom deda tužilaca je pozvao tuženog GG pred Mirovno veće Mesne zajednice u ..., koje je 16.04.1988. godine održalo raspravu i o tome sačinilo zapisnik. Sada pokojni deda tužilaca je pred Mirovnim većem tražio od tuženog GG da se zemlja gruntovno sredi i da sačine ugovor, na šta je tuženi pristao ali je tražio da mu se prethodno nadoknadi plaćeni porez na zemlju sa kamatom. Rasprava pred Mirovnim većem je okončana tako što su stranke dogovorile da prenos vlasništva izvrše do 10.05.1988. godine, a ukoliko to do tada ne učine oštećena strana se upućuje sa spor reši putem suda. Porodica sada pokojnog GG se u posedu spornih parcela nalazi od 1984. godine. Nakon DD smrti parcele je držao i obrađivao njegov sin ĐĐ sve do svoje smrti (... . godine), a od tada se u njihovoj državini nalazi tužilja AA, koja ih obrađuje u dogovoru sa svojim bratom - tužiocem BB. Za sve to vreme tužioce i njihove pretke niko nije uznemiravo, a činjenicu da u javnim knjigama parcele nisu upisane kao svojina pokojnog DD tužioci su saznali tokom 2014. godine, kada su pokrenuli postupak za raspravljanje njegove zaostavštine. Tuženi VV je u katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik predmetnih parcela. Pravo svojine na njima ovaj tuženi stekao je u izvršnom postupku naplate novčanog potraživanja od dužnika - tuženog GG. Izvršni sud je 17.01.2014. godine doneo zaključak o predaji spornih parcela tuženom VV, ali on nikada nije uveden u njihov posed.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnog odnosa regulisano je sticanje svojine održajem, tako što je propisano da sasvestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4). Prema članu 30. navedenog zakona, vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj (stav 1), s`tim što se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (stav 2).

Odredbom člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Prema stavu 3. ove odredbe, savesnost državine se pretpostavlja.

U konkretnom slučaju, tužilac i njihovi pravni prethodnici - deda DD i otac ĐĐ, nalaze se u nesmetanom posedu spornih parcela od 1984. godine. Njihova državina, suprotno navodima revizije, je savesna. Deda tužilaca je u posed predmetnih parcela stupio pošto je prodavcu - tuženom GG isplatio u celosti prodajnu cenu (prodavac nikada nije pokretao parnicu za izvršenje ugovora - isplatu eventualno neisplaćenog dela cene, ili raskid ugovora zbog neizvršenja obaveze kupca u potpunosti), a ugovor o kupoprodaji u pisanoj formi nije zaključen krivicom prodavca, njegovim odbijanjem da to učini bez prethodne naknade plaćenog poreza na imovinu. No, i kada bi se prihvatila teza revidenta da sada pokojni DD nije bio savestan držalac, jer je znao da nema zakonit osnov za svoju državinu, njegov naslednik ĐĐ je savestan držalac. To je u skladu sa članom 28. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa. U takvoj situaciji, bi se rok za održaj računao od 15.02.1994. godine (smrti DD) i do dana podnošenja tužbe (29.04.2014. godine), protekao je rok od 20 godina, a tuženi u ovom sporu nisu uspeli oboriti zakonsku pretpostavku o savesnoj državini oca tužilaca i tužilaca.

Okolnost da je pre isteka roka za održaj iz član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa sud u izvršnom postupku naplate novčanog potraživanja od tuženog GG sporne parcele dosudio tuženom VV (zaključci I 2414/2010 od 09.12.2013. godine i 26.12.2013. godine) i odlučio o njihovoj predaji (zaključak I 2414/2010 od 17.01.2014. godine), nije od značaja jer ovaj tuženi nikada nije uveden u njihov posed.

Protekom vremenskog roka za održaj u kojem vlasnik - tuženi GG, odnosno tuženi VV nisu vršili pravo svojine, faktičko stanje pretvorilo se u pravno u vidu priznavanja tužiocima prava svojine.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tuženi VV nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka. S toga je, na osnovu člana 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, njegov zahtev za naknadu troškova odbijen i odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić