.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3404/2025
05.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Crvenković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Valjeva, koga zastupa zajedničko pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opštine Osečina, sa sedištem u Valjevu, radi utvrđenja i isplate naknade za faktičku eksproprijaciju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6221/23 od 27.11.2024. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6221/23 od 27.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6221/23 od 27.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 693/23 od 29.09.2023. godine stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za nepokretnost iz koje je tužilac deposediran izgradnjom ulice ... – k.p. br. .. k.o. Valjevo isplati 3.144.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.09.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u celosti na nepokretnosti koja je upisana kod RGZ SKN Valjevo na k.p. br. .. k.o. Valjevo u površini od 1572m2 što je tužilac dužan trpeti i dozvoliti da se tuženi upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti po pravnosnažnosti ove presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 397.203,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6221/23 od 27.11.2024. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 693/23 od 29.09.2023. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka od 390.915,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zauzeća katastarske parcele tužioca od strane tuženog i isplata naknade za zauzeto zemljište, s obzirom da postupak eksproprijacije nije sproveden, a tužiocu je zemljište oduzeto radi privođenja nameni koja je u javnom interesu, te je utvrđeno pravo svojine tuženog na zauzetoj parcele i obavezan tuženi na isplatu naknade vrednosti tog zemljišta tužiocu, primenom odredbe člana 18. i 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate naknade podneta je 29.03.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 3.144.000,00 dinara, što čini iznos od 26.872 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
