Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Biserke Živanović, Spomenke Zarić i Jasminke Stanojević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ksenija Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženih Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15999/2018 od 30.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15999/2018 od 30.10.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15999/2018 od 30.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2986/18 od 30.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zatev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije, za period od 01.11.2014. godine do 31.12.2017. godine, isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od poslednjeg dana narednog meseca za prethodni mesec do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15999/2018 od 30.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj.

U konkretnoj pravnoj stvari, tužilja je tražila naknadu štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije. Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev, na osnovu ocene suda da se ne radi o sticanju bez osnova, s obzirom da je penzija tužilje umanjena na osnovu Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, a ne usled nepravilnog i nezakonitog rada tuženog u smislu odredbe člana 172. ZOO, a što je u saglasnosti sa rešenjem Ustavnog suda I Uz 531/14 od 16.10.2015. godine kojim je odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni Glasnik RS“ br. 116/14).

Imajući u vidu navedeno, kao i da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.02.2018. godine. Naznačena vrednost predmeta spora je 298.927,93 dinara. Prvostepena presuda doneta je 30.05.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 30.10.2020. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić