U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Grada Beograda, Sekretarijat za javne prihode, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Ranko Dabetić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3994/21 od 05.11.2021. godine, u sednici održanoj dana 02.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3994/21 od 05.11.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 5214/19 od 19.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu nepokretnosti četvorosobnog stana broj 3, površine 98,86 m2 koji se nalazi na drugom spratu zgrade broj .. u Beogradu u ulici ... na kat.parceli broj .. KO ..., upisan u LN broj .. KO ..., zaključen 15.04.2019. godine između AA kao poklonodavca i BB kao poklonoprimca, overenog kod Javnog beležnika Natalije Adžić pod brojem OPU: 389-2019 dana 15.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka isplati iznos od 217.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3994/21 od 05.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava istog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) Vhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjenih pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tuženih AA kao poklonodavca i BB kao poklonoprimca zaključen je ugovor o poklonu 15.04.2019. godine, overen od strane Javnog beležnika Natalije Adžić pod brojem OPU: 389-2019 dana 15.04.2019. godine (sa klauzulom o potvrđivanju isprave-solemnizaciona klauzula), kojim je poklonodavac preneo poklonoprimcu pravo svojine na stanu u ul. ... broj .. u Beogradu, na drugom spratu, po strukturi četvorosoban, označen brojem 3, površine 98,86 m2, koji se nalazi u porodičnoj stambenoj zgradi izgrađenoj na kat.parceli broj .., upisan u LN broj .. KO ... .

Rešenjem tužioca o prethodnoj meri od 20.03.2019. godine (pravnosnažno 22.04.2019. godine i izvršno dana 05.04.2019. godine), tuženom AA, kao poreskom obvezniku (sa označenom adresom stanovanja u ul. ... br. ..), određena je prethodna mera obezbeđenja naplate potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda koji su dospeli za naplatu do 20.03.2019. godine u iznosu od 784.899,98 dinara, a za koje postupak prinudne naplate nije pokrenut. Prethodnom merom je određena zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti stana koji je bio predmet raspolaganja ugovora o poklonu od 15.04.2019. godine. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti od 25.03.2019. godine dozvoljeno je da se na istom stanu broj 3, u ul. ... broj .., na kat.parceli brj .., LN broj .. KO ..., privatna svojina AA (sa označenom adresom stanovanja Beograd, ... br. ..) sa udelom 1/1 upiše teret a na osnovu rešenja Sekretarijata za javne prihode od 20.03.2019. godine. Prema izvodu iz Lista nepokretnosti br. .. KO ... od 19.06.2019. godine, u G listu – podaci o teretima na parceli broj .., stanu broj 3 u ul. ... br. .., upisano je da je podnet zahtev za sprovođenje promene- upis zabeležbe sa datumom prijema 21.03.2019. godine.

Polazeći od tako uvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 103 Zakona o obligacionim odnosima i člana 85a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ocenili da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da predmetni ugovor o poklonu koji je zaključen između tuženih i overen u skladu sa pozitivnim propisima pred javnim beležnikom nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, te da nema nedostataka koji bi mogli biti razlog za ništavost navedenog ugovora. U momentu zaključenja i overe predmetnog ugovora o poklonu od 15.04.2019. godine u katastru nepokretnosti nije bio izvršen upis zabeležbe o teretima ili ograničenjima, a upis da je podnet zahtev za provođenje promene ne predstavlja smetnju za zaključenje ugovora o poklonu. Određivanjem prethodne mere poverilac ne stiče apsolutno stvarno pravo koje deluje prema dužniku i svim trećim licima, već se radi o faktičkom obezbeđenju poverioca sa određenim pravim dejstvom prema dužniku i trećim licima, pa stvari i prava mogu biti predmet raspolaganja pravnim poslovima i aktim dužnika i trećih lica, s tim da bi poverilac od lica koje je dužno da poštuje prethodni meru mogao da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo ukoliko mera nije poštovana, pa je iz iznetih razloga odbijen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije tužioca kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 85a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02... 95/18) radi obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo na naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti prethodnu meru obezbeđenja naplate poreza, a jedna od prethodnih mera je i zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu, kao i zabranu izvršenja od strane trećih lica (stav1.). Rešenje o ustanovljenju prethodne mere obezbeđenja naplate poreza istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršno (stav 2.). Prethodna mera traje do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika i upisa u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organzacija, upisa založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno registar nepokretnosti, odnosno do naplate poreza u celosti (stav 3.). Protiv rešenja iz stava 1. tog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu koja ne odlaže izvršenje (stav 4).

U konkretnom slučaju predmet spora je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu od 15.04.2019. godine, overenog istog dana pred javnim beležnikom, zaključenog između tuženih kojim je tuženi AA kao vlasnik i poklonodavac stana u ul. ... broj.. u Beogradu, po strukturi četvorosoban, označen brojem 3, površine 98,86 m2, preneo pravo svojine na tom stanu tuženom BB kao poklonoprimcu.

Tužbeni zahtev je zasnovan na činjenici da je rešenjem tužioca o prethodnoj meri od 20.03.2019. godine tuženom AA, kao poreskom obvezniku određena prethodna mera obezbeđenja naplate potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda koji su dospeli za naplatu do 20.03.2019. godine u iznosu od 784.899,98 dinara, i to zabranom raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti stana koji je bio predmet raspolaganja ugovora o poklonu od 15.04.2019. godine.

Imajući u vidu citirane odredbe materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda pravilno je stanovište drugostepenog suda da posledica kršenja zabrane otuđenja određena rešenjem o prethodnoj meri, nije ništavost tog raspolaganja. Prema članu 103. ZOO, apsolutno ništavi su ugovori koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, osim ukoliko zakon ne propisuje što drugo.

Navedeno rešenje kojim je određena prethodna mera doneto je primenom člana 85a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tim zakonom kao posebnim propisom (lex specialis) uređen je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje, prava i obaveze poreskih obveznika i propisan je način i uslovi ustanovljavanja privremene mere i prethodne mere radi obezbeđenja naplate poreza i obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati (član 66. u vezi sa članovima 85a i 87.). Dakle, sankcija za nepostupanje u skladu sa određenom prethodnom merom po tom posebnom zakonu, ne može biti apsolutna ništavost ugovora kojim je vlasnik raspolagao svojom imovinom. Prethodna mera nije prinudni propis u smislu čl. 103. ZOO, već rešenje upravnog organa koje ima privremeni karakter i kao takva, nema pravnu snagu koja može dovesti do apsolutne ništavosti ugovora, već postupanje protivno privremenoj meri, eventualno vodi obavezi naknade štete koju je pretrpeo poverilac zbog toga što mera nije poštovana, a od lica koje je bilo dužno da je poštuje po opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Zato se neosnovano revizijom ukazuje na primenu pravila sadržana u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u pogledu dejstva akata pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom obezbeđenja.

Prema odredbi člana 14. stav 3. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020) koji je bio u primeni u vreme nastalog spornog odnosa među strankama, upis zabeležbe odluke o zabrani otuđenja i opterećenja nepokretnosti sprečava dalje upise koji se odnose na zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti imaocu upisanog prava. U smislu člana 3. istog zakona, vođenje katastra u skladu sa načelom pouzdanja i sigurnost pravnog prometa zasniva se na pretpostavci da data evidencija nepokretnosti istinito i potpuno odražava činjenično i pravno stanje nepokretnosti. Sledom iznetog, kod utvrđenja da u vreme zaključenja i overe predmetnog ugovora o poklonu od 15.04.2019. godine u katastru nepokretnosti nije izvršen upis zabeležbe odluke (prethodne mere) o zabrani raspolaganja, otuđenja i opterećenja na nepokretnosti koja je predmet ugovora o poklonu, bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti od 25.03.2019. godine dozvoljeno da se na predmetnom stanu upiše teret na osnovu rešenja Sekretarijata za javne prihode od 20.03.2019. godine. Osim toga, upis zabeležbe o podnetom zahtevu za provođenje promene (po sadržaju i obimu) nema značaj niti dejstvo rešenja o prethodnoj meri, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Iz iznetih razloga, sa stanovišta primene materijalnog prava, pravilno je odbijen tužbeni zahtev.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković