Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. Prema članu 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu iazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa, koja su bez krivice poverilaca ostala nenaplaćena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije i odlukama Ustavnog suda. Pravnim stavovima izraženim u tim odlukama uspostavljena je „direktna odgovornost“ Republike Srbije za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete. Taj pravni stav izražen je i u zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donetom u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, uz dodatni uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, tužiočevo potraživanje - deo koji nije naplaćen u stečajnom postupku, potiče iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika „Jugobanka“ a.d. Beograd. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 6715/21 od 05.04.2021. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 59/10. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiočevog potraživanja poslovao državnim kapitalom (odlukom Saveta Agencije SRJ za osiguranje depozita i sanaciju banaka O. br. BS-33/2001 od 05.07.2001. godine, proglašene su nevažećim sve do tada emitovane akcije banke, čime su prestala sva prava akcionara, a na dan otvaranja stečaja jedini akcionar banke bila je Agencija za osiguranje depozita).

Tužilac podnetom tužbom potražuje samo isplatu glavnog duga priznatog u stečajnom postupku, zbog čega su za dozvoljenost posebne revizije tužene irelevantni njeni navodi o neutvrđenoj strukturi tužiočevog potraživanja, odnosno da li je u isto uračunata i zatezna kamata i po kojoj metodi je obračunata.

Iz navedenih razloga, s obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. tog zakona, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković