Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3448/2021
31.08.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republika Srbija, Visoki savet sudstva, Viši sud u Vranju, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Cvetković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 551/2021 od 25.03.2021. godine, u sednici održanoj 31.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 551/2021 od 25.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 551/2021 od 25.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2549/18 od 26.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja plati 553.657,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2017. godine do isplate i 59.127,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.04.2017. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 67.114,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 551/2021 od 25.03.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu plati utuženi iznos na ime neosnovanog obogaćenja, koji predstavlja iznos koji je od tužioca naplaćen na osnovu rešenja o izvršenju (donetog po predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave – rešenja Osnovnog suda u Bujanovcu K 301/15 od 04.11.2016. godine). Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz primenu odredaba materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilac ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kom je sudska odluka zasnovana, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.