Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Uroš M. Tašmanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1497/16 od 04.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužioca za odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1497/2016 od 04.10.2017. godine.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1497/2016 od 04.10.2017. godine kao nedozvoljena.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 250.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 8790/14 od 23.09.2015. godine, prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime naknade štete isplati iznos od 990.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2008. godine do isplate. Drugim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara. Trećim stavom izreke odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1497/16 od 04.10.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Blagovremeno izjavljenom revizijom na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 u 111/09) koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 .... 55/14) tužilac pobija drugostepenu presudu navodeći da je u dosadašnjem toku postupka donošenjem nižestepenih presuda odstupljeno od dosada prihvaćene prakse u predmetima koji se zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu.

Odlučujući o dopuštenosti revizije na osnovu člana 395. ZPP Apelacioni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju potrebno da se razmotri pitanje od opšteg interesa, ujednači sudska praksa i po potrebi da novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz člana 395. ZPP i odlučio kao u prvom stavu izreke rešenja.

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, prema odredbama člana 394. navedenog zakona, kada je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stanju u spisima tužilac tužbom traži naknadu materijalne štete, izgubljene dobiti zbog nezakonitog rada državnog organa, pozivajući se na odredbu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Tužbeni zahtev zasnovao je na činjenicama da mu je tuženi pričinio materijalnu štetu postupajući po neustavnoj odluci tako što je u utuženom periodu odbio da mu izda dozvolu za rad.

Odlukom Ustavnog suda U 53/04 ocenjena je kao neustavna odluka o auto taksi prevozu („Službeni list grada Beograda“ broj 12/02 ....14/04) i nakon toga tužiocu je data saglasnost za obavljanje deltatnosti autotaksi prevoznika, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su donošenjem odluke Ustavnog suda otklonjene sve pravne posledice neustavnosti odluke koja je bila na snazi do donošenja odluke Ustavnog suda, zbog čega nema mesta primeni čl. 395 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu čl. 394. i 404. ZPP revizijski sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je prvostepenom sudu dana 20.05.2011. godine a vrednost spora iznosi 999.000,00 dinara prema članu 29. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 394. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena o imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 404. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem, ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 401.) nije učinio prvostepeni sud.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može izjaviti primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke rešenja.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 161. stav 2. u vezi sa čl. 199. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić