U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Socijalističke partije Srbije, ..., koga zastupa dr Ivica R. Čolak, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđivanja prava svojine, vrednost spora 37.833.036,99 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4709/17 od 26.12.2017. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4709/17 od 26.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zaječaru P 6/16 od 22.12.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je vlasnik administrativno poslovne zgrade u ..., ul. ... broj .., koja je izgrađena na kat. parc. .. KO ..., koja sastoji od podruma, prizemlja i dva sprata, sa pravom vlasništva na gradskom građevinskom zemljištu pod zgradom – objekat od 3 ara i 96m2 i uz zgradu objekat od 1 ar i 92m2, ukupno 5 ari i 88m2, po pravnom osnovu sopstvene izgradnje te da je tuženi dužan da trpi da se tužilac upiše kao vlasnik navedene zgrade sa pravom vlasništva na zemljištu na kat. parc. .. u listu nepokretnosti broj .. KO ..., Služba za katastar nepokretnosti u ... . Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da u roku od 15 dana od dana donošenja sudske odluke preda tužiocu zgradu u ulici ... br. .. u ... na korišćenje, slobodno od lica i stvari, a da se tuženi može osloboditi obaveze predaje zgrade u ulici ... br. .. u ... ukoliko isplati tužiocu iznos od 37.833.036,99 dinara u roku od 15 dana od dana donošenja presude sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2016. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 633.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4709/17 od 26.12.2017. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Zaječaru P 6/16 od 22.12.2016. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da je tužilac vlasnik administrativno poslovne zgrade u ..., ul. ... broj .., koja je izgrađena na kat. parc. .. KO ..., koja se sastoji od podruma, prizemlja i dva sprata, sa pravom vlasništva na gradskom građevinskom zemljištu pod zgradom – objekatom od 3 ara i 96m2 i uz zgradu objekat od 1 ar i 92m2, ukupno 5 ari i 88m2, po pravnom osnovu sopstvene izgradnje te da je tuženi dužan da trpi da se tužilac upiše kao vlasnik navedene zgrade sa pravom vlasništva na zemljštu na kat. parc. .. u listu nepokretnosti broj .. KO ..., Služba za katastar nepokretnosti u ... . Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da u roku od 15 dana od dana donošenja sudske odluke preda tužiocu zgradu u ulici ... br. .. u ... na korišćenje, slobodno od lica i stvari u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja, a da se tuženi može osloboditi obaveze predaje opisane nepokretnosti ukoliko isplati tužiocu iznos od 37.833.036,99 dinara u roku od 15 dana od dana donošenja presude sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2016. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 231.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih revizijskih razloga dozvoljenih Zakonom o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Skupštiona opštine ... donela je zaključak broj .. od 14.03.1984. godine, o prenosu prava korišćenja poslovne zgrade sa ostalim pomoćnim pratećim objektima u ulici ... u ..., zajedno sa zemljištem i to deo kat. parc. br. .. površine 0.01,60ha i deo KP br. .. u površini od 0.04,98ha Opštinskom komitetu Saveza komunista Srbije (SKS) .., bez naknade, radi rekonstrukcije, održavanja i prilagođavanja potrebama novih korisnika. Na osnovu naznačenog zaključka zaključen je ugovor o prenosu prava korišćenja nepokretnosti od 21.03.1984. godine između Opštine ..., kao prenosioca prava korišćenja i Opštinskog komiteta Saveza komunista Srbije ..., kao primaoca prava korišćenja, napred navedenih nepokretnosti, koji ugovor je overen dana 26.03.1984. godine pod Ov broj ../84. Rešenjem Opštinskog komiteta za komunalne stambene delatnosti i urbanizam Opštine ... broj .. od 31.03.1984. godine, Opštinskom komitetu SKS ... odobrena je izgradnja administrativno poslovne zgrade u ..., KP br. .., .. KO ..., na osnovu priložene investiciono-tehničke dokumentacije, a na osnovu rešenja broj .. od 06.12.1984. godine i istom je kao investitoru radova odobrena upotreba administrativno poslovne zgrade OK SKS u ... u ul. ... br. .., na kat. parc. .. i .. KO ... . Prema listu nepokretnosti Službe za katastar nepokretnosti ... broj .. nosilac prava na objektu na kat. parc. .. – zgrada državnih organa i organizacija, je Republika Srbija i isti je državna svojina. Objekat je završen od novca od uplaćene članarine članova Saveza komunista, a određeni iznos je bio uplaćen od strane Centralnog komiteta SKJ. Na 12-tom vanrednom kongresu SKS doneta je odluka 0200 broj 1588 od 12.07.1990. godine o ujedinjenju SKS i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije i osnivanju Socijalističke partije Srbije. Članom 3. Odluke odlučeno je da se sva prava i obaveze Saveza komunista Srbije prenose na Socijalističku partiju Srbije, a u stavu 2. istog člana navedeno je da sva imovina pokretna i nepokretna i finansijska sredstva postaje imovina Socijalističke partije Srbije, ovde tužioca.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 21. i 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je pravni prethodnik tužioca finansirao izgradnju predmetne administrativno poslovne zgrade iz prihoda od članarine i da je namenski uložio sredstva radi sticanja poslovnog prostora i poboljšanja uslova rada, pa taj objekat mora pripasti onome ko ga je namenski finansirao i izgradio, kao i da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti kao savestan držalac protekom 20 godina, s obzirom da je u državini objekat od 1984. godine, a savesna državina se pretpostavlja.

Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i zaključio da je tužilac pravni sledbenik Saveza komunista Srbije i da je aktivno legitimisan za vođenje spora, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev. Naime, Apelacioni sud nalazi da je savesnost državine činjenica koja se pretpostavlja ali da se radi o oborivoj pretpostavci. U konkretnom slučaju, od činjenice da je na osnovu ugovora o prenosu prava korišćenja nepokretnosti od 21.03.1984. godine Opština ... prenela pravnom prethodniku tužioca Opštinskom komitetu SKS ... pravo korišćenja poslovne zgrade sa osnovnim pomoćnim pratećim objektim u ulici ... br. .. u ... bez naknade, a radi rekonstrukcije, održavanja, prilagođavanja potrebama novih korisnika zajedno sa zemljištem, to znači da pravni prethodnik tužioca samim tim i tužilac nemaju savesnu državinu predmetne nepokretnosti jer su prema okolnostima slučaja morali znati da su nepokretnosti dobili navedenim ugovorom bez naknade na korišćenje radi rekonstrukcije, održavanja i prilagođavanja potrebama korisnika, pa tužilac ne može steći pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti putem održaja, shodno članu 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. S druge strane, tužilac nije postao vlasnik ni po članu 21. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Ovo iz razloga što nije dokazao da je svojim sredstvima izgradio predmetni objekat jer je izvedenim dokazima utvrđeno da je Savez komunista ..., predmetnu nepokretnost dobio od Opštine ... u fazi kada zgrada nije bila potpuno završena, ali je ista bila ukrovljena i formirana kao objekat, a da je opremanje izvršeno od sredstava koje je pribavio Savez komunista Srbije, a delom iz članarine koju je dao Savez komunista Jugoslavije. Kada je objekat predat pravnom prethodniku tužioca isti je već imao tri etaže, a Savez komunista kasnije je samo održavao predmetnu zgradu ali objekat on nije izgradio već je isti već bio izgrađen kada je predat radi rekonstrukcije, održavanja i prilagođavanja drugim potrebama. Tužilac nije dokazao da je sopstvenim sredstvima izgradio ceo objekat da bi na istom po osnovu sopstvene gradnje stekao pravo svojine. Radovi koje je tužilac izveo predstavljaju radovi za rekonstrukciju, adaptaciju objekta i to nisu radovi za izgradnju objekta. U slučajevima kada vrednost radova na adaptaciji, rekonstrukciji već postojećeg objekta prevazilazi vrednost samog objekta kakav je bio pre izvođenja radova investitor može steći pravo svojine na novoizgrađenom i rekonstruisanom objektu.Međutim, u konretnom slučaju tužilac nije dokazao da je nadogradio objekat, jer je izvedenim dokazima utvrđeno da nakon izvođenja radova površina objekta nije promenjena odnosno da je istog gabarita kakav je bio 1984. godine kada je dat pravnom prethodniku tužioca na korišćenje, niti je predloženo izvođenje dokaza radi utvrđivanja vrednosti izvedenih radova i upoređivanju sa vrednošću objekta kakav je bio kada je predat pravnom prethodniku tužioca na korišćenje.

Shodno članu 231. stav 1. ZPP, teret tog dokazivanja je bio na strani tužilaca. Stoga tužilac nije mogao steći pravo svojine na predmetnom objektu ni shodno članu 21. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca. U toku postupka nije dokazano da je tužilac rekonstrukcijom i adaptacijom postojećeg objekta uvećao vrednost objekta u tolikoj meri da izvedeni radovi na adaptaciji i rekonstrukciji predstavljaju veću vrednost u odnosu na postojeći objekat kada je dat na korišćenje. Pravilno je cenio drugostepeni sud da je evidentno da se svojina na predmetnom objektu ne može steći po osnovu člana 21. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jer tužilac nije dokazao da je izgradio sporni objekat, niti da je vrednost uloženih radova na adaptaciji rekonstrukciji veća od vrednosti objekta u onom momentu kada ga je dobio na korišćenje. Pravilno je zaključio drugostepeni sud, da je tužilac nesavestan jer je znao da je objekat dobio radi adaptacije i rekonstrukcije i prilagođavanja novim potrebama korisnika, te da ne može steći svojinu putem održaja shodno odredbi člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Nisu od značaja navodi iz revizije da je tužilac u drugostepenom postupku predložio izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, a na okolnosti vrednosti izvedenih građevinskih radova od strane tužioca, a ovo iz razloga što se ne može u drugostepenom postupku predlagati izvođenje dokaza koji predlog je trebalo dati podnošenjem tužbe ili zaključno sa pripremnim ročištem (izuzev ukoliko za to ne postoji opravdani razlozi). U ovom slučaju takvi razlozi nisu postojali, pa navodi da drugostepeni sud nije izveo predložene dokaze, nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke, a ovo iz razloga što se na takav način ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a revizija kao vanredni pravni lek se ne može podnositi zbog nepotpuno ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić