Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23, u daljem tekstu: ZPP), jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ni novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada za uspostavljenu stvarnu službenost prolaska dalekovoda preko katastarske parcele u suvlasništvu tužilje. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev usvojen doneta je primenom odredbe člana 218. stav 2. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 145/2014 ...40/2021), u vezi odredbe članova 49, 51. i 53. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, na osnovu nesporne činjenice da je preko parcele u vlasništvu tužilje uspostavljena stvarna službenost u korist tužene, postavljanjem dalekovoda. Tužena posebnu reviziju zasniva na činjenici da je odredbom člana 106. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 94/2024 od 28.11.2024. godine), koji je stupio na snagu 01.01.2025. godine, ukinuta ranija odredba člana 218. stav 2. Zakona o energetici, kojom je bilo propisano da se danom izgradnje elektroenergetskog voda uspostavlja zaštitni pojas i zasniva službenost prolaska elektroenergetskog voda u širini zaštitnog pojasa, a da je odredbom člana 218. stav 3. tog zakona, sada izričito propisano da je operator prenosnog sistema dužnik naknade za rešavanje imovinskih odnosa sa vlasnicima nepokretnosti zbog prostiranja provodnika dalekovoda preko njihovih nepokretnosti, što je drugo pravno lice, PD „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd. Međutim, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 94/2024 od 28.11.2024. godine), nije od uticaja na ovu parnicu, jer je ona započeta tužbom podnetom pre stupanja na snagu tog Zakona (20.10.2023. godine), imajući u vidu da je prelaznim i završnim odredbama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 145/2014 ... 94/2024), propisano, u odredbi člana 392., da će se postupci koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po propisima po kojima su započeti. Bitna povreda na koju revident u posebnoj reviziji ukazuje, takođe nije od uticaja, jer nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 5.160,49 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković