Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3518/2021
14.04.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogoja Srbinovski advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV obojica iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Zafirska Kitić advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1058/21 od 01.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1058/21 od 01.04.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1058/21 od 01.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1223/15 od 16.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da po osnovu zajedničke gradnje sa tuženima, kao naslednicima pokojnog GG bivšeg iz ..., ima pravo svojine na ½ porodične stambene zgrade u ... u ulici ... broj .., na katastarskoj parceli .. KO ... i pravo etažne svojine na posebnom delu zgrade koji se sastoji od stana u prizemlju porodične stambene zgrade u ... u ulici ... broj .., koji se sastoji od hodnika, tri sobe, kupatila i dnevne sobe sa kuhinjom, površine 92m2, kao i da se utvrdi da je tužilac držalac na vanknjižnim objektima - ostavi dimenzija 3h3m i ½ pomoćnoj zgradi - kotlarnici, označene kao objekat broj 3. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tuženima iznos od 238.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1058/21 od 01.04.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 1223/15 od 16.11.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Prema navedenoj odredbi (stav 1), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju, po oceni revizijskog suda, ne postoje pravna pitanja koja bi trebalo razmotriti u opštem interesu ili u interesu ostvarivanja ravnopravnosti građana. Revizijom se osporava pravni zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo susvojine na spornoj porodičnoj zgradi, odnosno pravo svojine na posebnom delu te zgrade - stanu u prizemlju. Ovaj zaključak izveden je iz utvrđenih činjenica (koje se revizijom ne mogu osporavati) da između tužioca i pravnog prethodnika tuženih nije postojao usmeni ugovor o zajedničkoj gradnji, kao pravnom osnovu za sticanje prava svojine građenjem u smislu člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, niti ugovor po kojem će tužilac adaptacijom u stan prizemlja zgrade u svojini pravnog prethodnika tuženih (projektom predviđenog za garažu, podrumske prostorije, ostavu i vešernicu), steći pravo svojine na posebnom delu zgrade. Pobijane presude ne odstupaju od prakse sudova u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima, izgrađenoj na načelnom stavu zajedničke sednice Saveznog suda, vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23.10.1990. godine. Prema tom načelnom stavu, dogradnjom, nadziđivanjem ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno. Izuzetno, dogradnjom ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade savestan graditelj stiče pravo svojine na poseban deo zgrade samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio (shodno članu 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Zbog toga ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse, a ni radi novog tumačenja materijalnog prava primenjenog u ovom sporu. Izuzetak predviđen navedenim načelnim stavom u ovom sporu nije primenljiv, jer je tužilac izvršio radove na adaptaciji prizemnog dela porodične stambene zgrade kojima nije povećana njena površina, što je inače karakteristično za radove dogradnje ili nadziđivanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Prema toj odredbi, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U ovom slučaju vrednost predmeta spora određena je na ročištu od 31.03.2015. godine, u iznosu od 5.000 evra, pa je zato na osnovu člana 413. navedenog zakona, odlučeno kao u drugom stavu izreke.