.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3542/2018
18.03.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ribarov advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 114/18 od 21.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 114/18 od 21.02.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 114/18 od 21.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene AA i potvrđena presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 147/14 od 26.10.2015. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena AA iz ... da na ime duga za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2012/2013 godini isplati tužiocu Republici Srbiji - Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine iznos od 9.698,16 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 16.11.2013. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od ukupno 24.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 147/14 od 25.04.2017. godine preinačena u pobijanom delu odluke o glavnoj stvari tako što je u celosti odbijen kompenzacioni prigovor tužene BB, a tužbeni zahtev delimično usvojen i tužena BB iz ... obavezana da na ime duga i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2012/2013 godini isplati tužiocu Republici Srbiji i iznos od 7.491,61 evro sa zateznom kamatom obračunatom na evre u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati počev od 19.03.2014. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, dok je tužilac odbijen sa zahtevom za dosuđenje kamate po eskontnoj stopi Evropske centralne banke, preinačena je i odluka o troškovima spora tako što je tužena BB obavezana da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 89.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena BB da na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati tužiocu iznos od 22.500,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene BB za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena BB je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena BB je na licitaciji održanoj 07.03.2013. godine ponudila najvišu zakupninu za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u KO ... . Odlukama predsednika Skupštine opštine Bač od 22.04.2013. godine tuženoj je dato u zakup za period od godinu dana poljoprivredno zemljište u KO ... - katastarska parcela ... i katastarska parcela ... ukupne površine od 13 ha 1 ar i 8 m2, za zakupninu od 331.775,40 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 2.976,15 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nadmetanja, kao i katastarska parcela ... u površini od 25 ha za zakupninu u iznosu od 712.500,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 6.391,40 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nadmetanja. Tužena je pre licitacije izvršila uplatu depozita u iznosu od 66.355,08 dinara (za katastarske parcele ... i ...) i iznosu od 142.500,00 dinara (za katastarsku parcelu ...), što odgovara iznosima od 596 evra, odnosno 1.279,94 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ugovor o zakupu označenog poljoprivrednog zemljišta nije zaključen. Tužena je u posed zemljišta stupila 22.04.2013. godine i isto koristila bez zaključenog ugovora o zakupu, a zakupninu utvrđenu odlukama od 22.04.2013. godine nije platila. Odluke o davanju tuženoj poljoprivrednog zemljišta u zakup od 22.04.2013. godine njihov donosilac je stavio van snage. Tuženoj je ponuđeno zaključenje vansudskog poravnanja o isplati naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, katastarskih parcela ... i ... KO ... u iznosu od 2.380,15 evra, odnosno katastarske parcele ... u istoj katastarskoj opštini, u iznosu od 5.111,46 evra. Predloženo vansudsko poravnanje po kojem je tužena ove iznose trebalo da isplati do 15.11.2013. godine, tužena nije prihvatila. Tužena nije ostvarila sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje za 2013. godinu u iznosu od 12.000,00 dinara po hektaru, a zbog kasnog ulaska u posed poljoprivrednog zemljišta pretrpela je i štetu u vidu umanjenog prinosa i umanjenog kvaliteta prinosa.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima utvrdio da postoji novčano potraživanje tužioca u ukupnom iznosu od 7.491,61 evro sa zateznom kamatom od 19.03.2014. godine, jer je tužena poljoprivredno zemljište u KO ... koristila bez zaključenog ugovora o zakupu. Isti sud je utvrdio da postoji i novčano potraživanje tužene, istaknuto kompenzacionim ugovorom u visini tužiočevog potraživanja, sa obrazloženjem da su zbog zakasnele odluke o davanju zemljišta u zakup istekli svi optimalni agrotehnički rokovi za preduzimanje potrebnih mera za uzgoj i prinos sa zemljišta, te tako tuženoj prouzrokovana šteta. Zbog toga je, nakon izvršene kompenzacije, tužbeni zahtev odbijen.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kompenzacioni prigovor i obavezao tuženu na isplatu novčanog potraživanja tužioca sa zateznom kamatom po stopi propisanoj u članu 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati.
Navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Tužena je u agroekonomskoj 2012/2013 godini držala poljoprivredno zemljište u KO ... bez pravnog osnova - ugovora o zakupu, odnosno po pravnom osnovu koji je (stavljanjem van snage odluke o davanju zemljišta u zakup), otpao. Za korišćenje tog zemljišta tužena nije platila naknadu, zbog čega tužilac osnovano potražuje njeno plaćanje na osnovu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, u visini koja između stranaka nije bila sporna, i plaćanje zatezne kamate u skladu sa članom 214. istog zakona.
Potraživanje tužene istaknuto prigovorom prebijanja, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nije osnovano. Pravni osnov ovog potraživanja je naknada štete - umanjenje prinosa sa zemljišta i neostvarivanje subvencija. Tražena šteta, po tvrdnji tužene, nastala je zbog zakasnelo sprovedene licitacije i usled toga proteka optimalnih rokova za preduzimanje agrotehničkih mera potrebnih za ostvarenje prihoda sa zakupljenog zemljišta.
Naime, tuženoj je moralo ili joj je moglo biti poznato koje poljoprivredne kulture i u kom periodu se mogu uzgajati, odnosno koji su rokovi optimalni za preduzimanje potrebnih agrotehničkih mera. I pored toga, tužena je učestvovala na licitaciji koja je održana 07.03.2013. godine, svesna svih okolnosti pa i onih koji se tiču vremena kada je realno mogla očekivati da joj se zemljište preda u posed, ako njena ponuda bude prihvaćena. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je šteta koju tužena potražuje nastala kao posledica neobavljenog jesenjeg dubokog oranja i đubrenja zemljišta, usled čega je prinos smanjen. Tuženoj je u vreme licitacije bilo jasno da je vreme za jesenje oranje i đubrenje zemljišta već odavno proteklo, ali je ipak učestvovala na licitaciji, ušla u posed zemljišta i isto koristila.
Pravilnikom o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji obrascu zahteva za ostvarenje tih podsticaja („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 29/13), koji je stupio na snagu 06.04.2013. godine, predviđeno je da se pravo na podsticaje ostvaruje podnošenjem zahteva nadležnom organu jedanput godišnje, od 01.05. do 30.06. tekuće godine. U konkretnom slučaju, odluke o davanju tuženoj poljoprivrednog zemljišta u zakup donete su 22.04.2013. godine, pa je tužena bila u mogućnosti da u navedenom roku podnese zahtev za ostvarenje subvencija.
Iz navedenih razloga, nije osnovano potraživanje tužene istaknuto kompenzacionim prigovorom kao šteta za koju tužilac odgovara po članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
