Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu troškova sastava istog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti povrede iz stava 1. istog člana u vezi člana 229. i 326. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zajedničko dete parničnih stranaka mal. VV rođena je ... godine u vanbračnoj zajednici stranaka koja je trajala od 2008. godine do 2012. godine, kada je prestala izlaskom tužene iz porodične kuće u ... zajedno sa mal. detetom. Mal. VV ostala je sa tuženom, s tim da je nastavila da pohađa ... ustanovu u ... i povremeno je boravila kod tužioca, koji je dete u dogovoru sa tuženom dovodio i vraćao iz predškolske ustanove. U toku 2015. godine tužena se preselila u ..., s tim da je mal. VV nastavila da pohađa ... ustanovu u ..., pa je određene periode vremena boravila kod tužioca. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 291/19 od 08.03.2012. godine, koja je doneta na osnovu sporazuma stranaka, odlučeno je da će tužena samostalno vršiti roditeljsko pravo i uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. VV sa tužiocem, s tim da su oni lične odnose održavali u većem obimu od obima koji je utvrđen presudom zbog pohađanja predškolske ustanove u ... . U septembru 20... godine mal. VV je upisana u ... razred osnovne škole u ..., a sada pohađa ... razred i bavi se sportskim aktivnostima. U julu 2019. godine mal. VV je izrazila želju da produži boravak kod tužioca u toku letnjeg raspusta, pa je tužena reagovala besno, spakovala dete i rekla joj da ide da živi kod oca, a pred početak školske godine tužena je tražila da se mal. dete vrati kod nje radi polaska u školu. Sa polaskom u školu, ispoljili su se problemi sa učenjem i koncentracijom kod mal. VV, pa je u školskoj 2019/2020 škola pozvala oba roditelja na razgovor da bi im saopštili da deluje tužno i odsutno na časovima, što dovode u vezu sa vaspitnim modelom tužene.

Centar za socijalni rad u Novom Sadu dao je izveštaj u pogledu podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava, nalazeći da su oba roditelja motivisana za vršenje roditeljskog prava nad mal. VV, ali da dete oseća veću sigurnost i slobodu kada boravi kod oca, jer je otac osetljiviji na emotivne i razvojne potrebe deteta, a majka ponekad ne pruža odgovarajuću emotivnu i psihološku podršku detetu, odnosno nedostaje joj osećaj topline za dečije potrebe. Tužena takođe primenjuje neodgovarajući vaspitni model time što dete fizički kažnjava. Tužena ima još jedno mlađe dete iz vanbračne zajednice, koje je rođeno ... godine. Živi sa decom u porodičnom stanu i radi u trgovini i mesečno zarađuje 50.000,00 dinara, a majka joj pomaže u staranju o deci. Tužilac je po zanimanju vozač i ostvaruje mesečnu zaradu od 70.000,00 dinara, živi kod roditelja u ..., sa suprugom i mal. sinom koji je rođen ... godine u njihovoj bračnoj zajednici. Mal. VV ima uspostavljenu emotivnu bliskost sa tužiocem, poznata joj je sredina u kojoj tužilac živi u ... i ispoljila je želju da živi sa ocem i pohađa školu u ... . Mišljenje organa starateljstva je da tužilac aktuelno adekvatnije prepoznaje emotivne potrebe deteta i da u većoj meri može da zadovolji njene razvojne potrebe. Navedeno je i da je kod deteta izražen sukob lojalnosti i strah da će je majka odbaciti jer joj je pretila time da je više neće videti ako bude živela kod oca.

Tokom ovog postupka doneta je privremena mera o poveravanju mal. VV tužiocu na vršenje roditeljskog prava i uređeno je održavanje ličnih odnosa sa tuženom, po modelu koji je predložio organ starateljstva. Paralelno sa vođenjem ovog postupka tekao je i postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava u pogledu mlađeg deteta tužene, po tužbi njegovog oca, u vezi sa tvrdnjama da tužena fizički kažnjava i to dete.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužiocu dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom parničnih stranaka i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužene, a tuženu obavezali na izdržavanje.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. U smislu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta propisana je odredbom člana 266. stav 1. istog zakona.

Porodični zakon, u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koja se sastoji od dužnosti i staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. – 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente za procenu najboljeg interesa deteta uz poklanjanje dužne pažnje mišljenju mal. VV. Prilikom donošenja odluke o tome ko će samostalno vršiti roditeljsko pravo u obzir se uzima najbolji interes deteta (član 6. Porodičnog zakona). U konkretnom slučaju, po mišljenju Centra za socijalni rad u najboljem interesu mal. VV je da nastavi životnu organizaciju u domaćinstvu oca, s obzirom da dete oseća veću sigurnost i slobodu kada boravi kod oca, jer je otac osetljiviji na emotivne i razvojne potrebe deteta. Jedan od značajnih činilaca kada je reč o poveravanju deteta jednom od roditelja je i to što tužilac u poređenju sa tuženom ima više senzitivisani pristup u pogledu vaspitanja i reagovanja na emotivne potrebe deteta, što će mal. detetu omogućiti povoljne uslove za razvoj, učenje i istraživanje, kao i odrastanje u očevoj sredini, uz uvažavanje ličnosti i razvojnih potreba deteta tog uzrasta, čime je zadovoljen najbolji interes maloletnog deteta, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Revizijom se neosnovano osporava ocena najboljeg interesa deteta, jer je u pitanju dete ženskog pola koje je od rođenja živelo sa majkom i da je sud trebalo da odredi veštačenje po službenoj dužnosti u pogledu procene roditeljske podobnosti. Pobijana presuda zasnovana je na oceni dokaza, pravilnom primenom odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane. S tim u vezi, tokom postupka pribavljeno je mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad, koji su nižestepeni sudovi u potpunosti prihvatili kao stručan i objektivan i adekvatnom ocenom navedenog mišljenja je utvrđeno da su oba roditelja motivisana za vršenje roditeljskog prava nad mal. VV, što znači da su sposobni da na zadovoljavajući način prepoznaju i zadovolje potrebe maloletne VV. Međutim, kod utvrđene činjenice da dete oseća veću sigurnost i slobodu kada boravi kod oca, jer je otac osetljiviji na emotivne i razvojne potrebe deteta, dok majka ponekad ne pruža odgovarajuću emotivnu i psihološku podršku detetu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu.

Interes deteta je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno. U konkretnom slučaju, u interesu mal. deteta je da životne aktivnosti pretežno ostvaruje u očevoj kući gde se oseća sigurno i stabilno i u kojoj ima organizovan životni prostor, ustaljene prostorne i životne navike. Zbog toga se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, budući da je drugostepeni sud prilikom donošenja odluke mišljenju deteta poklonio dužnu pažnju, s obzirom na uzrast i zrelost deteta, njene potrebe (u smislu odredbe člana 65. stav 3. Porodičnog zakona) uz napomenu da mišljenje deteta nije jedini ni opredeljujući faktor kod donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, već da je u oceni o najboljem interesu deteta koristio i druge elemente i procene naročito činjenice koje su utvrđene o prilikama oba roditelja, sredinske uslove i nivoe podrške koje roditelji pružaju detetu, potrebne za njen pravilan razvoj, kao i mišljenje organa starateljstva koji je procenio da tužilac trenuto ima bolju sposobnost da zadovolji potrebe deteta. Takođe, nalazom stručne ustanove nije kompromitovana roditeljska podobnost majke i ovim se ne dovodi u pitanje privrženost majke detetu (budući da iz nalaza proizilazi da su oba roditelja motivisana za vršenje roditeljskog prava nad mal. VV), već je odluka o poveravanju zasnovana na okolnostima konkretnog slučaja i najboljem interesu deteta.

Na osnovu iznetog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pa je, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić