Rev 3564/2021 4.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3564/2021
22.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojice iz ..., koje zastupa Dobrica Milovanović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1613/20 od 07.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1613/20 od 07.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1613/20 od 07.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 360/19 od 25.02.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tužene da tužilji solidarno na ime sticanja bez osnova isplate iznos od 9.302 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu u mestu plaćanja na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, počev od 04.11.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do isplate. Drugim stavom izreke obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 182.400,00 dinara, dok je za veće traženje na ime troškova postupka zahtev tuženih odbijen kao neosnovan.

Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1613/20 od 07.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 360/19 od 25.02.2020. godine, u prvom stavu izreke. Drugim stavom izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke presude Osnovnog suda u Velikom gradištu P 360/19 od 25.02.2020. godine tako što je obavezana tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos do 136.650,00 dinara. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se ista smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP kako bi se razmotrila pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i kako bi se radi ujednačavanja sudske prakse dalo novo tumačenje prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijskim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 199. stav 2. ZPP, čija primena zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, te se ne radi o pravnom pitanju od opšteg interesa ili o pitanju u interesu ravnopravnosti građana. Ukazivanju u reviziji na potrebu ujednačavanja sudske prakse paušalne je prirode i ne upućuje na konkretne sudske odluke od kojih bi pobijana presuda odstupala, a saglasno čemu je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sprovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj parnici podneta je dana 03.11.2015. godine sa označenom vrednošću predmeta spora od 200.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora u vreme podnošenja tužbe ne prelazi vrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a ni naknadno preinačena tužba sa iznosom potraživanja od 9.302 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu u mestu plaćanja na dan isplate ne prelazi zakonom predviđenu revizijsku granicu novčanog potraživanja, to je shodno članu 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Na osnovu svega izloženog, shodno članu 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić