Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Cvetković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 325/24 od 23.12.2024. godine, u sednici održanoj 07.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 325/24 od 23.12.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 325/24 od 23.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 325/24 od 23.12.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P 1900/21 od 30.11.2023. godine, u stavu prvom i trećem izreke, kojima je obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati 9.994,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je zahtevu koji se odnosi na naknadu materijalne štete na zasadu malina tužilje, primenom člana 154, 155, 185. i 190. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, u postupku je utvrđeno da je do štete na zasadu malina došlo zbog zasada topola tuženog koji su pravili hladovinu na zasadu malina. Prilikom presuđenja nižestepeni sudovi su ocenili da su neosnovani prigovori nedostatka pasivne legitimacije (tuženi je zasadio topole) i zastarelosti potraživanja za 2018. godinu, jer je tužba podneta 15.06.2021. godine. Kako je na zasadima maline tužilje nastala šteta koju je izazvala hladovina zasada topole tuženog, to je tužbeni zahtev usvojen.

O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je ispod 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. 

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi pomenuti iznos.   

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

 Predsednik veća - sudija

                   Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković