.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3576/2024
25.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Simić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz sela ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Aranđelović, advokat iz ..., radi povrede prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2597/2023 od 12.10.2023. godine, u sednici održanoj 25.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2597/2023 od 12.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2597/2023 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 711/20 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi ugovor o kupoprodaji zaključen između tužene BB kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, overen od strane javnog beležnika Jelene Baljević iz ... 25.09.2019. godine pod OPU 1209-2019 i sve pravne posledice koje je isti proizveo, kao i da se tuženi obavežu da to priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena BB da tužiocu proda nepokretnosti bliže navedene u ovom stavu izreke i da ova presuda zameni ugovor o prodaji i posluži tužiocu kao osnov za upis prava svojine na predmetnim nepokretnostima u Službi za katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke, konstatovano je da je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud presudom obavesti tuženu da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude iz sudskog depozita preuzme 150.000,00 dinara na ime kupoprodajne cene predmetnih nepokretnosti, povučena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima isplati parnične troškove od 317.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2597/2023 od 12.10.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijskim navodima kojima se analizira zaključak nižestenih sudova u pogledu okolnosti uplate kupoprodajne cene nepokretnosti u depozit nadležnog suda se zapravo osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog za izjavljivanje posebne revizije. Tužilac uz reviziju ne prilaže sudske odluke u kojima je o istom činjeničnopravnom pitanju odlučeno na drugačiji način.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba zbog povrede prava preče kupovine podneta je 02.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 150.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
