Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, dr. Ilije Zindovića, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u sporu po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bojan Lazarević, advokat iz ..., protiv tuženog Komercijalna banka AD iz Beograda, koga zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost spora 8.759,23 dinara odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž br.346/20 od 12.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž br.346/20 od 12.03.2020. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž br.346/20 od 12.03.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Brusu P 251/18 od 05.11.2019. godine kojom je utvrđena ništavost odredbe člana 5. stav 1. Ugovora o kreditu broj .. od 21.06.2016. godine zaključenog između tužioca i tuženog koji glasi „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita, saglasno važećoj tarifi naknada Banke“, obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 8759,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2016. godine do isplate i naknadi mu parnične troškove u iznosu od 32.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepenog presude, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Pozvao se na odredbu člana 404. ZPP i potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno ni novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanja sudske prakse. Kao primer suprotne prakse revident se pozvao na presude drugostepenog suda. Međutim, u predmetnom sporu, obzirom da pobijana drugostepena presuda ne odstupa od shvatanja usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22. 05. 2018. godine, ujednačavanje prakse nije potrebno. U sudskim sporovima u kojima se tužbenim zahtevom traži oglašavanje ništavim odredaba ugovora o kreditu kojima je utvrđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, a s obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita i da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 479. stav 6. ZPP i odlučio da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Sporovi male vrednosti po članu 468. stav 1. ZPP su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 04.06.2018. godine. Tužbeni zahtev se odnosi na utvrđenje ništavosti odredbe ugovora i potraživanje u novcu u iznosu od 8.759,23 dinara što je i vrednost predmetnog spora. Kako je predmetni spor spor male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Jasmina Stamenković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić