.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3591/2021
02.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Dragomir Vuletić i Nenad Vuletić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 557/20 od 31.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 02.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 557/20 od 31.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 557/20 od 31.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 628/2019 od 14.04.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 28.952,69 dinara na ime glavnog duga i iznos od 74.534,25 dinara na ime kamate obračunate na glavni dug do dana 11.05.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena isplata zakonske zatezne kamate na dosuđen iznos naknade imovinske štete za period od 11.05.2009. godine do isplate, kao i zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos 74.534,25 dinara obračunate kamate na glavni dug za period od 11.05.2009. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos neisplaćenog potraživanja u stečaju u iznosu od 4.179,81 dinar za period od 11.05.2009. godine do 30.08.2019. godine. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Subotici odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda (stav 1. izreke). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi u iznosu od 14.400,00 dinara (stav 2.). Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara (stav 3. izreke). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu u iznosu od 7.200,00 dinara (stav 4. izreke).
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremena izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava. Osim toga predmet tužbenog zahteva i odluka u delu koji se revizijom pobija odnosi se na kamatu i troškove postupka kao sporedna potraživanja. Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati i troškovima postupka, kao o sporednim zahtevima tužilje, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
