.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3622/2024
07.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužioca „VIKLER KOVAČ“ DOO, Ruski Krstur iz Ruskog Krstura, čiji je zakonski zastupnik AA , a čiji je punomoćnik Dragan Đilas advokat iz ... , protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 111/23 od 02.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 111/23 od 02.11.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 111/23 od 02.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 111/23 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr1 88/2022 od 21.11.2022. godine u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati priznato novčano potraživanje po Zaključku o listi priznatih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Somboru br. St 36/10 od 21.02.2011. godine u iznosu od 69.767,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i da se obaveže tužena da tužiocu isplati parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je odbijana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr1 88/2022 od 21.11.2022. godine u odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi usaglašavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Odluka drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, u odnosu na koji tužilac ima novčano potraživanje, ne odstupa od Zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, prema kom Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Osnovna pretpostavka za odgovornost države za naknadu štete je nezakonit i nepravilan rad njenih organa, čije radnje su imale za posledicu nastanak štete. Bez postojanja uzročno-posledične veze između utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastanka štete ne može se govoriti o odgovornosti tužene jer svaki uzrok nije dovoljan, već samo onaj koji je adekvatno podoban da dovede do nastanka imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju, potraživanje tužioca je nastalo iz poslovnog odnosa, koje je komercijalne prirode, koje tužilac nije uspeo da namiri ni pre ni u toku stečajnog postupka iz razloga insolventnosti i nelikvidnosti privrednog subkekta. Tužilac nije dokazao postojanje osnova za odgovornost tužene za sporno potraživanje, pa stoga tužena Republika Srbija ne može biti odgovorna za insolventnost lica sa kojim je tužilac bio poslovnom odnosu. Ne postoji potreba za ujednačenjem sudske prakse u pogledu primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima na odgovornost tužene za nenamirena potraživanja komercijalne prirode.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kome vrednost predmeta spora od 69.767,20 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Kako u ovoj vrsti spora ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, to je Vrhovni sud na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
