Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Spasojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 34/21 od 12.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 34/21 od 12.01.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 34/21 od 12.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 2/20 od 27.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati novčano obeštećenje u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke sa glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena počev od 27.07.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 34/21 od 12.01.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je usvojena i prvostepena presuda preinačena u stavu prvom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.07.2020. godine do isplate, dok je u preostalom delu za iznos od 200 evra do potraživanog iznosa od 500 evra sa traženom kamatom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11… 55/14), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj jer je o pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja odlučeno primenom odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj situaciji, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba za naknadu štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku podneta je dana 27.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 200 evra.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti i zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi kojim se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali i ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić