U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističe i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP što je isticano u postupku po žalbi. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 1. kao revizijski razloga po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile dugogodišnji prijatelji tj. od 1999. godine. Tuženi od 1997. godine ima firmu koja se bavi proizvodnjom … . U toku 2009. godine tužilac i tuženi su došli na zajedničku ideju da započnu poslovnu saradnju tako što bi se tužilac uključio u posao kojim se bavi tuženi. Dogovor je bio da tužilac u firmu uloži novac za izgradnju zajedničkog poslovnog objekta u kome će se proizvoditi … da tuženi uloži tržište, parcelu na kojoj će graditi objekat i opremu za proizvodnju … . Nakon toga su dana 15.09.2009. godine u registru privrednih subjekata registrovali privredni subjekat DOO ''VV'' …, a osnivači predmetnog preduzeća su: BB, ovde tuženi, sa udelom od 33%, AA, ovde tužilac sa udelom od 40% i GG, sestra tuženog, sa udelom od 27%. Parcela koju je tuženi trebalo da unese za izgradnju objekta bila je vlasništvo njegovog oca, pa je zaključen ugovor o poklonu po kojem otac tuženog DD poklanja ovde tuženom predmetnu parcelu. Dana 12.11.2009. godine parnične stranke i GG1, kao osnivači doneli su odluku o povećanju nenovčanog kapitala privrednog društva DOO ''VV'' … . U tački 1. odluke naznačeno je da se na dan 12.11.2009. godine povećava nenovčani kapital privrednog društva u iznosu od 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti evra po srednjem kursu NBS važeći na dan unosa u društvo. Prema tački 2. nenovčani kapital povećava se unosom nekretnina – stambene zgrade broj 1 površine 118m² izgrađene na katastarskoj parceli broj …/… upisane u list nepokretnosti … KO … od strane člana društva BB. U tački 3. je naznačeno da ukupna vrednost nenovčanog kapitala društva nakon povećanja iznosi 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. U tački 4. odluke konstatovano je da vrednost kapitala društva nakon povećanja iznosi i to: GG – upisani novčani iznos 135 evra, uplaćeni novčani kapital 64,50 evra što iznosi 1% udela u osnovnom kapitalu društva, BB – upisani novčani kapital 165 evra, uplaćeni novčani kapital 82,50 evra, upisani nenovčani kapital 13.000 evra, uneti novčani kapital 13.000 evra (stambena zgrada površine 118m²) što iznosi 97,51% udela u osnovnom kapitalu društva, AA – upisani novčani kapital 200 evra, uplaćeni novčani kapital 100 evra što iznosi 1,49% udela u osnovnom društvu kapitala. Izgradnja objekta je započeta 2009. godine. Tužilac je ulagao svoja sredstva u izgradnju, dolazio je na gradilište za vreme izgradnje i bio upoznat sa tokom gradnje objekta. Za vreme izgradnje objekta DOO ''VV'' … je postojao, ali nije poslovao. Želeći da ima trag o ulaganju novca u zajedničku firmu tužilac je sačinio dokument naslovljen kao ugovor o zajmu u kome stoji da BB potvrđuje da je od AA u periodu od 26.06.2009. do 29.06.2010. godine primio iznos od 100.000 evra za izgradnju zajedničkog poslovnog objekta u ..., na adresi … broj … . Ispod teksta su potpisi BB i AA i datum 01.02.2012. godine. Firma je počela da radi u maju 2012. godine i obavilja proizvodnju u novosagrađenom objektu. Međutim, vremenom su se odnosi između stranaka poremetili, njihova poslovna saradnja nije išla u željenom pravcu, bila je problema vezano za naplatu i tužilac u tom poslu nije video prosperitet zbog čega je želeo da izađe iz firme i tražio je da mu tuženi isplati 100.000 evra na ime njegovog ulaganja u firmu. Dana 21.07.2015. godine zaključen je ugovor o prenosu udela između BB kao prenosioca i AA i GG1 kao sticalaca i u tački 3. je konstatovano da je vrednost kapitala po osnivačima nakon prenosa udela prenosioca na sticaoca u sledećim kvotama: AA udeo od 40%, BB udeo od 33%, a GG1 udeo od 27%.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi zaključuju da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, te da nema mesta primeni odredbe člana 557. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga što u konkretnom slučaju nije postojao zaključen ugovor o zajmu između tužioca i tuženog po kom osnovu bi tužilac imao pravo da potražuje novčani iznos već je između tužioca i tuženog postojao dogovor oko izgradnje poslovnog objekta na parceli tuženog i da će nakon toga otvoriti firmu radi zajedničkog poslovanja. Znači tužilac je predao određeni novčani iznos u cilju izgradnje zajedničkog poslovnog objekta odnosno stvaranja uslova za poslovanje privrednog društva čiji su osnivači parnične stranke i članovi, a pri čemu je privredno društvo osnovano 15.06.2009. godine. Pri tome, nižestepeni sudovi nalaze da je i sam tužilac naveo da je novčana sredstva dao u periodu od juna 2009. do juna 2010. godine, tj. kada je privredno društvo već registrovano. Njegova volja o nameri korišćenja novčanih sredstava ukazuje da je tom prilikom postupao u svojstvu jednog od osnivača privrednog društva u čiju korist je upisano pravo svojine na izgrađenoj zgradi. Dakle, u konkretnom slučaju tužilac neosnovano potražuje novčani iznos jer je isti dao kako bi bila sagrađena poslovna zgrada kao vlasništvo privrednog društva čiji je osnivač i član kao i tuženi i njegova sestra GG1. Nisu prihvatljivi navodi tužioca da je novac dao na ime zajma jer je volja za zaključenje ugovora bilo zajedničko ulaganje u firmu a ne pozajmljivanje novca. S druge strane novac je iskorišćen za izgradnju poslovnog objekta koji je vlasništvo privrednog društva čiji su osnivači i članovi kako tuženi tako i tužilac.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom pravilno potvrđena presuda prvostepenog suda i da je drugostepeni sud pravilno postupio kada je prihvatio sve navode prvostepenog suda vezano za primenu materijalnog prava.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da se u ovom slučaju ne radi o klasičnom ugovoru o zajmu već da je između tužioca i tuženog postojao dogovor o zajedničkom ulaganju za izgradnju poslovnog objekta kako bi se u istom kasnije zajednički poslovalo. Objekat je od uloženih sredstava sagrađen, osnovano je privredno društvo gde su kao osnivači pojavljuju i tužilac i tuženi i sestra tuženog, a predmetni objekat sa zemljištem je praktično uknjižen kao vlasništvo privrednog društva čije opredeljene udele imaju stranke. Pravilno je ocenjeno da u ovom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 557. Zakona o obligacionim odnosima.

Nisu od značaja navodi iz revizije tužioca da tuženi nije ispoštovao zajednički dogovor da se gradi zajednički poslovni objekat s obzirom da je u okviru njega sagrađen stambeni objekat jer to ne može da utiče na pravilnu ocenu nižestepenih sudova da se i pored toga ovde ne radi o ugovoru o zajmu, već o ugovoru o zajedničkom ulaganju. Stoga ti revizijski navodi tužioca nisu od značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić