.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3679/2021
31.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja nišstavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1067/21 od 08.04.2021. godine, u sednici održanoj 31.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1067/21 od 08.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1067/21 od 08.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2729/17 od 22.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljitše br. ../2011-07 od 28.12.2011. godine i sporazum br. .. od 18.05.2012. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko pravne poslove Grada Vranja između stranaka, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za k.p. br. .. površine 374 m2, k.p.br. .. površine 1143 m2 i k.p.br. .. površine 195 m2, sve upisano u list nepokretnosti br. .. KO Vranje 1 u iznosu od 1.008.151,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.01.2021. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 263.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1067/21 od 08.04.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuezetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1 ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužilje i utvrđena ništavost sporazuma o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljište koje su stranke zaključile 28.12.2011. godine i 18.05.2012. godine, i obavezan tuženi da tužilji isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o ništavosti sporazuma i potraživanju razlike novčane naknade za eksproprisanu neporketnost, nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno u vezi načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti, pa kako su u sprovednom postupku nižestepeni sudovi tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja određivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnosti izraženog kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, to i sa tih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Osim toga, naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta, čiji je status u vreme eksproprijacije pravilno utvrđen, s obzirom na doneti generalni urbanistički plan Grada Vranja.
Sa napred navedenih razloga, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 1.008.151,12 dinara.
S obzirom da navedena vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
