Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužene i D.O.O. MAXON Niš kao klijent, zaključili su 14.05.2008. godine Ugovor o dugoročnom kreditu ... ...-.../..., kojim je banka klijentu odobrila dugoročni kredit od 250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, da je u cilju obezbeđenja potraživanja banke dužnost klijenta, između ostalih, bila da uspostavi založno pravo – sporazumnu hipoteku u korist banke na nepokretnostima u svojini založnog dužnika, ovde tužilje. Na ročištu održanom pred Opštinskim sudom u Nišu 15.05.2008. godine, pravni prethodnik tužene kao poverilac, D.O.O. MAXON Niš kao dužnik i ovde tužilja kao založni dužnik zaključili su Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3068/08, kojim su se saglasili da se u cilju obezbeđenja potraživanja poverioca po Ugovoru o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine zasnuje založno pravo na nepokretnostima u svojini založnog dužnika, a rešenjem Iv 3068/08 od 15.05.2008. godine određena je i sprovedena uknjižba založnog prava u korist poverioca na nepokretnostima založnog dužnika.

Između D.O.O. MAXBETON Niš kao preuzimaoca, D.O.O. MAXON Niš kao dužnika i pravnog prethodnika tužene kao poverioca zaključen je 28.05.2009. godine Ugovor o preuzimanju duga (iz Ugovora o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine), a istog dana zaključen je i Ugovor o restrukturiranju kredita – dugoročni kredit ... ...- .../... između banke i preuzimaoca, kao klijenta, kojim je predviđeno da se restrukturiraju sve obaveze koje podrazumevaju klijentova dugovanja po osnovu glavnice, ugovorene kamate i obračunate zatezne kamate po osnovu Ugovora o odobrenju prekoračenja po tekućem računu od 01.07.2008. godine i Ugovora o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine, zaključenih između klijenta i banke, a navedenim Ugovorom o restrukturiranju kredita banka je odobrila klijentu dugoročni kredit od 284.596,81 evra u dinarskoj protivvrednosti. Na ročištu održanom pred Opštinskim sudom u Nišu 01.06.2009. godine, pravni prethodnik tužene kao poverilac, D.O.O. MAXBETON Niš kao dužnik, tužilja i BB kao založni dužnici, zaključili su Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3794/09, kojim su se saglasili da se u cilju obezbeđenja potraživanja poverioca po Ugovoru o restrukturiranju kredita od 28.05.2009. godine zasnuje založno pravo na nepokretnostima u svojini založnih dužnika, a rešenjem Iv 3794/09 od 01.06.2009. godine određena je i sprovedena uknjižba založnog prava u korist poverioca na nepokretnostima založnih dužnika. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti od 01.11.2017. godine dozvoljen je upis hipoteke na osnovu Sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3794/09 od 01.06.2009. godine. Tužilja tužbom u ovoj pravnoj stvari traži da se prema tuženoj utvrdi da je bez pravnog dejstva sporazum sačinjen pred Opštinskim sudom u Nišu u izvršnom predmetu Iv 3068/08 od 15.05.2009. godine, počev od 28.05.2009. godine pa na dalje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužilje, zaključivši da je predmetni sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja zaključen u skladu sa odredbom člana 270. i 271. Zakona o izvršnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 125/04), te da tako zaključen sporazum nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje njegove ništavosti u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo (stav 1).

Odredbom člana 43. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br. 115/2005,... i 83/2015) propisano je da hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila uposana, u skladu sa zakonom (stav 1), ispis hipoteke vrši se na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom (stav 2), dok je odredbom člana 44. istog zakona propisano da je poverilac dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi propisani u Zakonu o hipoteci (stav 3).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugosepenog suda da je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je predmetni sporazum ništav. U konkretnom slučaju na ročištu održanom pred Opštinskim sudom u Nišu 15.05.2008. godine, pravni prethodnik tužene kao poverilac, D.O.O. MAXON Niš kao dužnik i ovde tužilja kao založni dužnik zaključili su Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3068/08, kojim su se saglasili da se u cilju obezbeđenja potraživanja poverioca po Ugovoru o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine zasnuje založno pravo na nepokretnostima u svojini založnog dužnika, a rešenjem Iv 3068/08 od 15.05.2008. godine određena je i sprovedena uknjižba založnog prava u korist poverioca na nepokretnostima založnog dužnika. Imajući u vidu da je predmetni sporazum, koji je zaključen u skladu sa odredbom člana 270. i 271. Zakona o izvršnom postupku, zaključen saglasnošću volja ugovornih strana i isti je prihvaćen i usvojen rešenjem Opštinskog suda u Nišu Iv 3068/08 od 15.05.2008. godine i kao takav proizvodi pravno dejstvo prema ugovrornim strnama, te kako navedeni sporazum nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje njegove ništavosti u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodi revizije da je predmetni sporazum ostao bez pravnog osnova, jer je Ugovor o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine prestao da postoji u momentu zaključenja Ugovora o preuzimanju duga od 28.05.2009. godine su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, u konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva nije utvrđenje da je prestalo potraživanje koje hipotekarni poverilac, ovde tužena ima po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu od 14.05.2008. godine prema D.O.O. MAXON Niš, već utvrđenje da je ništav Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3068/08 (koji su zaključili pravni prethodnik tužene kao poverilac, D.O.O. MAXON Niš kao dužnik i ovde tužilja kao založni dužnik, a na osnovu kog sporazuma je rešenjem Opštinskog suda u Nišu Iv 3068/08 od 15.05.2008. godine određena i sprovedena uknjižba založnog prava u korist poverioca na nepokretnostima založnog dužnika i na osnovu kog rešenja je po tvrdnji revidenta pokrenut izvršni postupak u predmetu I 6365/11). Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne može utvrditi da je sporazum ništav zato što je potraživanje koje je tim sporazumom obezbeđeno prestalo. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužilje.

Takođe, imajući u vidu citirane odredbe Zakona o hipoteci, kojima je propisano da hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je upisana u skladu sa zakonom ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom, kao i da se ispis hipoteke vrši samo kad je potraživanje namireno u celosti pod uslovima predviđenim članom 44. Zakona o hipoteci, to je imajući u vidu navedeno te činjenicu da je tužilja pred nadležnim sudom podnela tužbu radi utvrđenja da je prestalo potraživanje ovde tužene kao hipotekarnog poverioca prema tužilji, po Sporazumu o obezbeđenju novčanog potraživanja Iv 3068/08, to tužilja u zavisnosti od ishoga tog spora eventualno može pred nadležnim organom uprave – Republičkim geodetskim zavodom, Služba za katastar nepokretnosti zahtevati ispis založnog prava ukoliko za to budu ispunjeni uslovi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija tužilje je odbijena, pa zato tužilja nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tužene na reviziju tužilje, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić