Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je staratelj BB iz ..., koga zastupaju Srđan Sikimić i Mirjana Jovanović Tomić, advokati u ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Vitomirović, advokat u ..., radi poništaja založne izjave, odlučujući o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 835/19 od 09.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 09.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 835/19 od 09.04.2019. godine i predmet vraća tom sudu radi ponovnog odlučivanja o tužiljinoj žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici broj P 464/2018 od 22.05.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev za poništaj založne izjave date u formi javnobeležničkog zapisa od 20.03.2015. godine broj OPU 593-2015 od strane AA iz ..., ..., JMBG ... i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 81.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 835/19 od 09.04.2019. godine, žalbu tužilje usvojio, pa je prvostepenu presudu preinačio tako što je poništio založnu izjavu datu u formi javnobeležničkog zapisa od 20.03.2015. godine, broj OPU 593-2015 od strane AA iz ..., te je obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.300,00 dinara. Drugim stavom izreke je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužene dozvoljena i da je osnovana.

Nakon što je drugostepeni sud održao glavnu raspravu pred drugostepenim sudom utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja AA se poznavala sa suprugom tužene GG koji je ranije radio u banci u kojoj je tužilja podigla kredit. Nakon što je GG prestao da radi u banci tužilja ga je srela i obratila mu se za pomoć u vezi sa dobijanjem zajma, te su postigli dogovor da joj on pozajmi 4.000 evra sa rokom otplate od dva meseca. Ugovor o zajmu i to između parničnih stranaka je sačinila Ana Maravić, advokat i predala ga je suprugu tužene koji je ugovor odneo tužilji na potpis. Tužilja je 18.03.2015. godine bez primedbi potpisala ugovor, a GG joj je dao 4.000 evra. Advokat Ana Maravić im je zakazala termin kod notara radi overe hipotekarne izjave. Kod javnog beležnika Jasmine Filipović Uzelac, tužilja je 20.03.2015. godine, dala založnu izjavu u formi javnobeležničkog zapisa pod brojem OPU 593-2015. U javnobeležničkom zapisu je konstatovano da je AA pristupila u kancelariju 20.03.2015. godine radi davanja založne izjave, da je javni beležnik utvrdila njene lične podatke i identitet uvidom u ličnu kartu, da je utvrdila da stranka zna jezik, da je sposobna da pročita i potpiše ispravu, da je sposobna i ovlašćena za davanje založne izjave, da postoji njena ozbiljna i slobodna volja za preduzimanje ovog posla, te da je nakon što je javni beležnik objasnila smisao i posledice preduzimanja ovog pravnog posla, te da je tužilja u prisustvu javnog beležnika dala založnu izjavu. Predmet založne izjave je parcela broj ..., njiva II klase ... u površini od 59 ari i 78 m2, upisana u list nepokretnosti broj ... KO ..., na kojoj je tužilja vlasnik. U listu nepokretnosti broj ... KO ... je upisana izvršna vansudska hipoteka u korist tužene.

Tužilja nije vratila zajam tuženoj u ugovorom roku niti naknadno zbog čega je tužena nakon upućene opomene, a na osnovu založne izjave podnela predlog za izvršenje radi prodaje hipotekovane nepokretnosti radi namirenja potraživanja iz ugovora o zajmi iz sredstava ostvarenih prodajom.

U periodu od 24.06. do 14.07.2015. godine tužilja je bila hospitalizovana na Odeljenju prihijatrije Opšte bolnice u Subotici gde je primljena zbog napetosti i nervoze, nesanice i straha. Psiholog DD je dala nalaz 26.06.2015. godine u kome je opisala psihološki status tužilje te da je tužilji postavljena završna dijagnoza F 41/2 Disordo anksiosus & depresivuss miktus. Psiholog mr ĐĐ je 14.07.2015. godine ocenila psihološki status tužilje u kojem je između ostalog navela da su tužiljine intelektualne sposobnosti u graničnom opsegu na donjoj granici prema mentalnoj zaostalosti. Psihijatar dr EE je u svom nalazu od 14.07.2015. godine, naveo da se radi o psihopatologiji osobe sa karakternim promenama i povremenim ulaskom do granice psihotičnosti kada je rasuđivanje u potpunosti izmenjeno, te da se gubi realan odnos prema vrednostima i parametrima u kojima nagoni sa psihijatrijskim izmenama uvode osobu u bolest koja nije sposobna za donošenje validnih i pravovaljanih odluka, pri tome osoba ne oseća odgovornost, narušena joj je voljna funkcija na prisutnu sigestibilnost i povodljivost. Tužilja je bila ponovo hospitalizovana na odeljenju psihijatrije u periodu od 31.07. do 18.08.2015. godine gde je primljena zbog napetosti, snižene tolerancije, emocionalne preosetljivosti i somatizacije. Završnom dijagnoza je F60.9 Disordo persona non specificatus te je prevedena je na produženo lečenje u SPB „Sveti vračevi“ u Novom Kneževcu.

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici od 15.10.2015. godine (pravnosnažno 27.10.2015. godine) tužilja je delimično lišena poslovne sposobnosti, te je određeno da ne može samostalno da raspolaže pokretnim i nepokretnom imovinom, niti da samostalno odlučuje o potrebi psihijatrijskog lečenja bez saglasnosti staraoca. Ocenjeno je da je poslovna sposobnost tužilje jednaka poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Rešenjem Centra za socijalni rad grada Subotice od 08.11.2015. godine (pravnosnažno 16.12.2015. godine), tužilja je stavljena pod starateljstvo njenog sina BB, koje obuhvata staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

Veštačenjem specijaliste neuropsihijatrije stalnog sudskog veštaka za oblast medicine dr Nade Vasković Maravić od 19.05.2016. godine je utvrđeno da je tužilja potprosečnih intelektualnih sposobnosti i da spada u kategoriju granične inteligencije (IQ 71), da je ličnost sa odlikama shizotipalnog poremećaja ličnosti, da ima psihoorgansko opadanje umereno teškog stepena (MMSE 18/30), da u vreme sačinjavanja založne izjave 20.03.2015. godine nije bila sposbna da razumno rasuđuje, izrazi pravno relevantnu volju za sačinjenje založne izjave, shvati značaj ove pravne radnje i upravlja svojim postupcima, da nije bila sposobna da raspolaže nepokretnom imovinom, te da je bila ograničeno poslovno sposobna na dan 20.03.2015. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje pri čemu je naročitu pažnju poklonio nalazu i mišljenju veštaka Nade Vasković Marović koja je nalaz i mišljenje dala nakon uvida u medicinsku dokumentaciju Opšte bolnice u Subotici, koja se odnosi na pshičko stanje tužilje u periodu nakon 20.03.2015. godine, jer nema medicinske dokumentacije o psihičkom stanju tužilje pre tog datuma, zato što tužilja pre toga nije bila ambulantno ni hospitalno lečena od strane psihijatra. Veštak je svoj nalaz i mišljenje zasnovala i na izjavama najuže rodbine tužene (ćerke, sina, zeta) na osnovu kojih je zaključila da je bilo potrebe za lečenjem tužilje, ali da je ona to odbijala zbog nesagledavanja svog stanja, a da na osnovu analize medicinske dokumentacije, nalaza psihologa i psihijatra od 14.07.2015. godine i utvrđene dijagnoze proizilazi da su mentalni poremećaji i stanja – granični intelektualni nivo shizotipalni poremećaj ličnosti i demencija umerenog stepena bili prisutni kod tužilje i pre 20.03.2015. godine i da su svojim kvalitetom i izraženošću bitno i direktno uticali na njeno socijalno funkcionisanje. Drugostepeni sud je analizirao i nalaze Kliničkog centra Beograd, Klinika za psihijatriju, Odsek za sudsku forenzičku psihijatriju Beograd od 01.02.2017. godine, kao i nalaz i mišljenje Klinike za psihijatriju KC Srbije od 03.02.2017. godine, te nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra iz predmeta iz predmeta Osnovnog suda u Subotici broj P 417/14 pa ga je uporedio sa nalazom veštaka dr Nade Vasković Marović, i zaključio da suštinski ovi nalazi nisu u suprotnosti sa nalazom veštaka dr Nade Vasković Marović.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ovaj zaključak drugostepenog suda. Naime, tim veštaka Kliničkog centra Beograd, Klinike za psihijatriju, Odsek za sudsku forenzičku psihijatriju Beograd je u nalazu od 01.02.2017. godine, zaključio da tužilja nije bila sposobna da adekvatno rasuđuje u vezi sudskog postupka koji se protiv nje vodi (od 14.07.2015. godine do dana nalaza), ali da na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije u spisu, nema medicinskih činjenica na osnovu kojih bi se moglo nedvosmisleno zaključiti da tužilja nije bila sposobna da rasuđuje i razumno odlučuje u periodu 17.04.2015 do 14.07.2015. godine (nalaz je dat za potrebe druge parnice te su navedeni datumi bili relevantni za tu parnicu). Revizijski sud primećuje da je i veštak dr Nade Vasković Marović na raspolaganju imala tužiljinu medicinsku dokumentaciju nakon 20.03.2015. godine, ali je ipak ocenila da u vreme sačinjavanja založne izjave 20.03.2015. godine, tužilja nije bila sposobna da razumno rasuđuje, izrazi pravno relevantnu volju za sačinjenje založne izjave te shvati značaj ove pravne radnje i upravlja svojim postupcima. Zaključila je da tužilja nije bila sposobna da raspolaže nepokretnom imovinom, jer je bila ograničeno poslovno sposobna na dan 20.03.2015. godine. Kada se imaju u vidu vremenski periodi i relevantni datumu, ovaj sud ocenjuje da se radi o različitim zaključcima veštaka i zato nije prihvatljiv stav drugostepenog suda da nalaz Kliničkog centra Srbije ne oponira nalazu dr Nade Vasković Marović. Naime, veštak dr Nada Vasković Marović, nije dala obrazloženje za svoj zaključak, i nije navela na osnovu kojih medicinskih pokazatelja je izvela zaključak o tome da je tužilja bila ograničeno poslovno sposobna na dan davanja sporne založne izjave 20.03.2015. godine, a Klinički centar Beograd nije mogao da se izjasni za period od 17.04.2015 do 14.07.2015. godine. Bilo je potrebno da veštak detaljnije objasni tužiljinu dijagnozu, uobičajeni tok bolesti koji se u teoriji i praksi ponavlja, koji su simptomi vidljivi za porodicu, kojom se brzinom bolest razvija.

Ovaj sud je ocenio da je netačan navod revizije da su nižestepeni sudovi cenili psihijatrijsko veštačenje od 05.10.2015. godine iz vanparničnih spisa Osnovnog suda u Subotici, iako to nije smelo da se učini, jer nije bilo konscenzusa stranaka da se koristi u ovom postupku. Suprotno ovoj tvrdnji, na ročištu od 19.10.2017. godine, punomoćnik tužene je izjavio da zbog visine troškova ponovnog psihološkog psihijatrijskog veštačenja i vrednosti spora odustaje od predloga za ponovno veštačenje i ukazuje sudu da se u predmetu pored ovog nalaza nalazi dovoljno drugih elemenata na bazi kojih sud može ceniti nalaz i mišljenje veštaka te je podsetio sud i na nalaz Kliničkog centra Srbije, te je izjavio da tužena nema daljih dokaznih predloga. Nakon toga je punomoćnik tužilje izjavio da se ne protivi da se u ovom postupku kao dokaz koriste nalaz i mišenje veštaka dati u drugom predmetu o poslovnoj sposobnosti tužilje. Očigledno je da ovi navodi ukazuju da je postignut konsezus parničnih stranaka da se u ovoj parnici koriste nalazi i mišljenja veštaka dati u drugom predmetu, a tiču se poslovne sposobnosti tužilje.

Radi pravilne primene materijalnog prava nužno je dopunsko veštačenje i ponovno saslušanje dr Nade Vasković Marović, radi razjašnjenja navedenih razlika u njenom nalazu i nalazu veštaka Kliničkog centra Srbije, nakon čega će drugostepeni sud biti u mogućnosti da ponovo odluči o osnovanosti tužiljine žalbe.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić