.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3688/2019
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Ratković, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV iz ..., čiji je punomoćnik Gorica Vasić - Obradović, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6860/2018 od 23.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6860/2018 od 23.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6860/2018 od 23.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1488/2017 od 13.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražen raskid ugovora o doživotnom izdržavanju overenog pred Osnovnim sudom u Požarevcu R3 298/2014 od 30.07.2014. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 112.400,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6860/2018 od 23.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 1488/2017 od 13.08.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. O valjanosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. U sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, pravilna primena prava zavisi i od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, u kojima vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.04.2015. godine. Naznačena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro=120,0085 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
