Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nevenka Pištinjat, advokat iz ..., protiv tuženih GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Bojan Stanivuk, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1083/20 od 25.02.2021. godine, u sednici održanoj 09.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1083/20 od 25.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1083/20 od 25.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1442/2018 od 06.12.2019. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju Ov ../2006 II, zaključen dana 22.09.2006. godine između ĐĐ iz ..., kao primaoca izdržavanja i GG iz ... i DD iz ..., kao davaoca izdržavanja, jer nema osnova za identifikaciju spornog potpisa u rubrici „primalac izdržavanja“ na ugovoru o doživotnom izdržavanju Ov ../2006 II od 22.09.2006. godine sa rukopisom pokojne ĐĐ, što je suprotno prinudnim propisima u smislu člana 103. stav 1. ZOO. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 802.799,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kaamae na iznos troškova parničnog postupka za period od presuđenja, do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1083/20 od 25.02.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženih je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu preinačena, tako što je obaveza tuženih da tužiocima naknade troškove parničnog postupka snižena na iznos od 658.799,40 dinara sa zakonskom zateznom kamaatom od dana izvršnosti do isplate, a potvrđena u preostalom delu. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), a radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg intresa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na nalaze i mišljenja sudskog veštaka grafologa i neuropsihijatra, zapravo osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju podneta je 08.12.2008. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 501.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić