.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3754/2021
22.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca „Consum TM“ d.o.o. iz Bečeja, čiji je punomoćnik Mitar Vlahović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Državno veće tužilaca – Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju i Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Novi Sad – Policijska stanica Bečej, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 528/21 od 17.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 528/21 od 17.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 528/21 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 291/19 od 17.12.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže na naknadu materijalne štete u visini od 5.789.197,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i naknadu troškova parničnog postupka (stav prvi izreke) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. označenog člana, na koju se ukazuje revizijom, nije zakonski razlog za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članovima 230. i 231. istog zakona, učinjenoj u drugostepenom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je privredno društvo koje se bavi proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije. Povodom zahteva jednog lica da se izvrši dorada poljoprivredne mašine iz tužiočevog asortimana, za koju je naknadno utvrđeno da nije prodata tom licu i da je sastavljena od njegovih delova, ali ne u njegovom pogonu, izvršen je popis magacina i ustanovljeno da nedostaje robe i materijala u vrednosti od 1.600.000,00 dinara. Tužilac je zato 22.02.2012. godine podneo prijavu Policijskoj stanici u Bečeju. Postupajući po podnetoj prijavi policijska stanica je prikupila obaveštenje od građana, sačinila izveštaj i sa ostalim dokazima 14.03.2012. godine sve prosledila Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Tužilac je 08.03.2012. godine uputio i zahtev poreskoj policiji radi kontrole legalnosti prodaje mašine, a 12.03.2012. godine i zahtev tržišnoj inspekciji radi kontrole prometa mašine koju je prodao AA iz ... . Republički tržišni inspektor je izvršio kontrolu označenog lica koje je poslovalo kao preduzetnik – radnja za servis i izradu poljoprivrednih mašina, u kojoj kontrolom nisu zatečene mašine namenjene prodaji. Tužilac je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu 15.03.2012. godine uputio dopunu krivične prijave u odnosu na BB (kupca poljoprivredne mašine sastavljene od delova koje tužilac prodaje) zbog krivičnog dela prikrivanja, a 30.03.2012. godine i novu dopunu krivične prijave. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 11.06.2014. godine spise ustupilo Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju. Po prijemu spisa tužilaštvo je od Policijske stanice u Bečeju više puta tokom 2014. i 2015. godine tražilo postupanje po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu od 20.11.2012. godine. Tužilac je Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju podneo 27.07.2015. godine urgenciju, a 28.07.2015. godine i pritužbu na rad tog tužilaštva. Tužilaštvo je 19.08.2016. godine podnelo optužni predlog protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela krađe, ali je tokom krivičnog postupka odustalo od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenog. Dalje krivično gonjenje preuzeo je tužilac kao oštećeni. Krivični postupak okončan je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bečeju K 340/16 od 28.12.2017. godine kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe zbog nedostatka dokaza. Po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka tužilac je 27.12.2018. godine Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo pritužbu zbog nepostupanja i nepravilnog postupanja Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju, a 23.05.2019. godine i predstavku Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, povodom kojih je obavešten da su tužilaštva postupala u skladu sa zakonom.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organi jedinice lokalne samouprave. Prema odredbi člana 52. Zakona o javnom tužilaštvu, tužena država odgovara za štetu prouzrokovanu nezakonitim i nepravilnim radom tužilaštva.
Pojmove nezakonitog i nepravilnog rada državnih organa izgradila je sudska praksa. Tako se pod nezakonitim radom podrazumeva postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, odnosno propuštanje da se takvi propisi primene. Nepravilnim radom organa smatra se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravima ili interesima trećeg lica.
U konkretnom slučaju, tužilac potražuje naknadu materijalne štete u visini vrednosti manjka robe i opreme utvrđene u svakoj godini u periodu od 2003. do 2011. godine. Ova šteta nije nastala nezakonitim ili nepravilnim radom javnog tužilaštva ili nekog drugog organa tužene države, već propustima u radu tužioca koji je manjak u poslovanju utvrđivao svake godine i tolerisao, bez obzira na njegovu vrednost. Povodom krivične prijave tužioca, podnete protiv AA zbog krivičnog dela krađe, organi tužene države postupali su u skladu sa zakonom i pravilima – prikupili potrebna obaveštenja i pokrenuli krivični postupak, zbog čega nema odgovornosti tužene i njene obaveze da traženu štetu nadoknadi.
Iz navedenih razloga, nisu osnovani ni navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
