Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) i člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije (''Službeni glasnik RS'' broj 22/2009), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna tužilja BB je rođena ...2012. godine, a njen maloletni brat AA ...2014. godine, s tim što je njihov zakonski zastupnik majka VV. U ime maloletne dece njihova majka je 01.09.2017. godine zaključila sa tuženom Osnovnom školom i predškolskom ustanovom ''GG'' ugovor po kome se ustanova obavezala da maloletnim tužiocima pruža vaspitno obrazovni rad, osmisli korišćenje vremena, razvijanje sklonosti, organizuje zabavne aktivnosti i učenje kroz igru i to u periodu od septembra 2017. do septembra 2018. godine sa boravkom od osam časova kod tužene ustanove ''GG''. Pomenute usluge će se pružati u prostorijama ustanove, utvrđene su i obaveze korisnika usluge – da poštuju red i disciplinu, da naknade eventualno prouzrokovanu štetu i slično, kao i da na ime troškova pružanja usluga mesečno plaćaju 130 evra u dinarskoj protivvrednosti. Maloletna deca kao korisnici usluga nisu bila vakcinisana MMR vakcinom. Institut za javno zdravlje Vojvodine je 04.01.2018. godine prijavio epidemiju morbila u gradu Novom Sadu uz konstataciju da se uzrast obolelih kreće u rasponu od devet meseci do 43 godine, da su dve obolele osobe nevakcinisane, a status ostalih je nepoznatog vakcinalnog statusa protiv morbila i da su, uzimajući u obzir epidemiološke karakteristike morbila i prisustvo vulnerabilne populacije mogući novi slučaj oboljenja. Naveo je da se od novembra 2017. godine na teritoriji Doma zdravlja Novi Sad sprovodi dopunska imunizacija MMR vakcionom svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih obveznika, te da je obuhvat imunizacijom kod predškolske dece uzrasta od 12 meseci do sedam godina oko 92% a obuhvat u uzrastu školske dece od navršenih 7 do 14 godina preko 95%. Predložio je mere pooštrenog nadzora nad morbilama najmanje do isteka dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja oboljenja, da će se pratiti epidemiološka situacija morbila na teritoriji zahvaćenoj epidemijom i da će se nastaviti redovno izveštavanje opšte i stručne javnosti. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 12.01.2018. godine dostavilo dopis svim predškolskim ustanovama na teritoriji Republike Srbije povodom aktuelne epidemiološke situacije malih boginja (morbila) u Republici u kome je navedeno da je u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti obavezna imunizacija lica određenog uzrasta kao i drugih lica određenih zakonom, a koju to lice kao roditelj odnosno staratelj ne može da odbije osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine i odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije. Navedeno je da je za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja neophodno da ova deca budu vakcinisana osim u slučaju medicinskih kontraindikacija koje potvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije. U navedenom dopisu Ministarstva zdravlja citirane su i odredbe Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima kojim je navedeno da je za boravak deteta u predškolskoj ustanovi neophodna potvrda izabranog lekara odnosno pedijatra da je dete zdravo i ujedno vakcinisano, a za decu sa privremenom ili trajnom kontraindikacijom neophodna je potvrda stručnog tima. Po prijemu navedenog dopisa tužena ustanova ''GG'' je na oglasnoj tabli istakla obaveštenje 31.01.2018. godine u kome se roditeljima poručuje da je potrebno da donesu vakcinalne statuse dece, a ukoliko to ne učine tada nevakcinisana deca neće smeti u vrtić dok će za privremeno nevakcinisanu decu biti potrebna potvrda o razlogu nevakcinisanja. Osim ovog pismenog obaveštenja zakonska zastupnica maloletnih tužilaca je usmeno obaveštena o navedenom odnosno da ukoliko ne donese potvrdu da su deca – tužioci vakcinisana deca neće moći da borave u predškolskoj ustanovi. Kako maloletni tužioci nisu dostavili potvrdu o vakcinaciji zakonska zastupnica je postigla usmeni dogovor sa upravom tužene predškolske ustanove da se maloletni tužioci privremeno povuku iz kolektiva dok se situacija ne stabilizuje. U toku aprila 2018. godine iako maloletni tužioci nisu vakcinisani roditelji tužilaca su smatrajući da imaju validan ugovor decu doveli u predškolsku ustanovu, ali boravak im nije odobren od strane vaspitačice jer nisu dostavili potvrde da su maloletni tužioci vakcinisani. Nakon toga, zakonska zastupnica maloletnih tužilaca je 20.04.2018. godine uputila predškolskoj ustanovi zahtev u kome je tražila da se pismeno izjasni po kom zakonskom osnovu se zahtevaju poverljivi podaci iz zdravstvenog kartona maloletne dece, tj. njihov status o vakcinaciji. Dopisom od 27.04.2018. godine tužena ustanova ''GG'' je odgovorila na navedeni zahtev u kome se pozvala na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenta, kao i na rešenje Ustavnog suda od 26.10.2018. godine. Navedeno je da je epidemija morbila proglašena za teritoriju Grada Novog Sada, da je zbog toga opasnost od širenja malih boginja u kolektivima. U dopisu je i zaključeno da s obzirom da je proglašena epidemija morbila, da je Ministarstvo zdravlja donelo naredbu da roditelji moraju da donose vakcinalne statuse dece, a pošto to roditelji maloletnih tužilaca nisu uradili, odnosno odbili su da učine, to je tužena ustanova prinuđena da maloletne tužioce isključe iz kolektiva.

U ovoj parnici, maloletni tužioci tvrde, da polazeći od prava svakog na predškolsko obrazovanje pod jednakim uslovima, kao i da je njima to pravo uskraćeno zbog njihovog ličnog svojstva, zdravstvenog stanja – nevakcinalnog stanja aktima tuženih koji su navedeni, tužioci su lišeni tog svog prava i na taj način su diskriminisani, pa traže da se to u parnici i utvrdi. Nižestepeni sudovi nalaze da je takav tužbeni zahtev neosnovan. Obavezna vakcinacija dece jeste mešanje države i vid ograničenja prava i sloboda, ali je to akt koji je nužan u demokratskom društvu radi zaštite višeg interesa – javnog zdravlja. Osim toga u situaciji kada maloletni tužioci nisu bili vakcinisani, a što je utvrđena obaveza, oni i nisu bili u istoj situaciji sa ostalom vakcinisanom decom koja su pohađala predškolsku ustanovu, pa se ne može govoriti o različitom postupanju u istoj situaciji, a što je uslov za postojanje diskriminacije. Pri tome, tužioci nisu dokazali u postupku da je bilo nevakcinisane dece koja su u istom periodu pohađala predškolsku ustanovu.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je tužbeni zahtev neosnovan, a razloge koje su o tome naveli prihvata i ovaj sud. Sporno pitanje u ovoj parnici jeste da li su tuženi donošenjem akata i njihovim sprovođenjem, što je za posledicu imalo zabranu maloletnim tužiocima da pohađaju predškolsku ustanovu, sve zbog toga što nisu bili vakcinisani, izvršili akt diskriminacije maloletnih tužilaca po osnovu zdravstvenog stanja – vakcinalnog stanja. U odnosu na ovo pitanje pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se u parnici ne mogu upuštati u ocenu vakcinacije maloletne dece sa medicinskog aspekta, a takođe ni valjanosti zakonskih rešenja kojima je obavezna vakcinacija utvrđena, već sud treba da se izjasni o postojanju diskriminacije u konkretnom slučaju. Imajući u vidu postojeća zakonska rešenja kao i relevantnu sudsku praksu koju su nižestepeni sudovi u svojim odlukama iscrpno naveli, a u prilog svog stava, s tim u vezi nižestepeni sudovi su citirali propise koji definišu diskriminaciju, a koji su istovetni sa stavom Evropskog suda za ljudska prava iz odluke Okpiszv. Germani broj 59140/00 od 25.10.2005. godine gde je pod diskriminacijom podrazumevano nejednako postupanje prema licima koja se nalaze u sličnoj ili istoj situaciji bez objektivnog i razumnog opravdanja kada se ono zasniva na nekom ličnom svojstvu. Zato se u konkretnom slučaju ne može dovesti u sumnju stav nižestepenih sudova da maloletni tužioci nisu bili u istovetnoj situaciji sa ostalom maloletnom decom koja su pohađala predškolsku ustanovu upravo zbog toga što maloletni tužioci nisu bili vakcinisani. Nije sporan stav iznet u reviziji da je neprihvatljivo zahtevati od maloletnih tužilaca da se obavezno vakcinišu ako oni to neće, to od njih nije ni traženo, ali ako to ne prihvate onda su se oni svojom voljom izdvojili od ostale dece po ovom pitanju, pa se ne mogu pozivati da su time diskriminisani. Pri tome i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako to navode nižestepeni sudovi, je predvideo i u kojim slučajevima deca imaju pravo da ne budu vakcinisana, a to je u slučaju kontraindikacija koje utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti, a čega u ovom slučaju nije bilo.

S obzirom da su ostali navodi revizije usmereni na osporavanje vakcinacije kao medicinske mere i osporavanje zakona kojima je ova obaveza ustanovljena, a što nije predmet spora u parnici, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić