U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa Momir Nešić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju i delimičnog lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 292/19 od 05.06.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Osnovnog suda u Bečeju P2 356/18 od 15.03.2019. godine u stavu 1. izreke i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 292/19 od 05.06.2019. godine u delu kojim je potvrđen stav 1. izreke prvostepene odluke, tako što se tužbeni zahtev tužilje, za izmenu presude Osnovnog suda u Bečeju P2 2050/13 od 15.03.2014. godine, odbija.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 292/19 od 05.06.2019. godine u preostalom delu kojim je preinačena odluka prvostepenog suda u delu kojim je odlučeno o održavanju ličnih odnosa maloletne dece i tuženog i u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P2 356/18 od 15.03.2019. godine izmenjena je odluka o dečjem izdržavanju sadržana u presudi Osnovnog suda u Bečeju P2 2050/13 od 15.03.2014. godine, tako što je tuženi obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV i mal. GG, umesto iznosa od po 4.000,00 dinara mesečno plaća iznos od po 6.000,00 dinara za svako dete, počev od 19.04.2017. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi a na ruke tužilji; izmenjena je odluka o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim sadržana u presudi Osnovnog suda u Bečeju P2 230/15 od 26.10.2015. godine, tako što je preciziran način održavanja i to tako da maloletni VV i GG borave kod oca svakog drugog ili četvrtog vikenda u mesecu u vreme kada mal. VV ide pre podne u školu, tako da se tuženi obavezuje da tog vikenda kad viđa decu pripremi mal. VV za školu, odnosno uradi sa njom domaće zadatke, a tužilja se obavezuje da tog vikenda dostavi tuženom knjige, sveske i potreban pribor za rad; odlučeno je da se tuženi delimično lišava roditeljskog prava u odnosu na maloletne VV i GG tako što majka dece može samostalno bez saglasnosti drugog roditelja donositi odluke o odlasku dece u inostranstvo i pribavljanje putnih isprava RS za decu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 51.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 292/19 od 05.06.2019. godine, presuda Osnovnog suda u Bečeju P2 356/18 od 15.03.2019. godine je potvrđena u delu kojom je odlučeno o zahtevima za izmenu dečjeg izdržavanja, delimično lišenje roditeljskog prava i troškova postupka i preinačena u delu kojim je odlučeno o zahtevu za izmenu odluke o izdržavanju i ličnih odnosa maloletne dece tuženog tako što se odluka u tom delu sadržana u presudi Osnovnog suda u Bečeju P2 230/15 od 26.10.2015. godine menja u delu koji se odnosi na održavanje ličnih odnosa vikendima i to tako da mal. VV i GG borave kod oca svakog drugog i četvrtog vikenda u mesecu u vreme kad mal. VV ide pre podne u školu, tako što se tuženi obavezuje da tog vikenda kad viđa decu pripremi mal. VV za školu, odnosno uradi sa njom domaće zadatke, a tužilja se obavezuje da tog vikenda dostavi tuženom knjige, sveske i potreban pribor za rad, dok u preostalom delu koji se odnosi na viđanje tokom raspusta i praznika presuda P2 230/15 od 26.10.2015. godine ostaje neizmenjena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i člana 208. Porodičnog zakona, prema kojoj odredbi je revizija uvek dozvoljena u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Bečeju P2 2050/13 od 15.03.2014. godine razveden je brak parničnih stranaka, a zajednička deca maloletna VV i GG povereni su na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, a otac ovde tuženi obavezan da doprinosi njihovom izdržavanju sa po 4.000,00 dinara mesečno. Tom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa između dece i oca, ali je u tom delu odluka izmenjena presudom P2 230/15 od 26.10.2015. godine, tako da se viđanje odvija svake druge nedelje od petka u 19 časova do nedelje u 18 časova, polovina školskog raspusta i nazimenično praznicima danima verskih praznika koje slavi otac. Maloletna VV je učenica … razreda osnovne škole, dok je maloletni GG pohađa vrtić. Po oceni prvostepenog suda za izdržavanje po maloletnom detetu potrebno je izdvojiti po 12.000,00 dinara. Tužilja živi s decom u kući svojih roditelja koji je finansijski pomažu. Ona nema stalno zaposlenje, već sredstva za izdržavanje obezbeđuje povremenim radnim angažovanjem na sezonskim poslovima. Tuženi je zaposlen kao vozač sa prosečnom mesečnom zaradom do 47.600,00 dinara u tu zaradu uračunate su i dnevnice koje ostvari. U ranijem periodu nije doprinosio redovnom izdržavanju dece zbog čega je krivično osuđen. Nakon donošenja osuđujuće odluke zaključio je ugovor o kreditu da bi dospele obaveze isplatio, po kom osnovu sada vraća dug. Živi u domaćinstvu sa svojim roditeljima. Tuženi odbija da dâ saglasnost da maloletna deca putuju van Republike Srbije, kao i saglasnost za pribavljanje putne isprave. Tužilja ima brata u ..., ima nameru da se zajedno sa maloletnom decom preseli u ... gde sada živi i radi njen brat očekujući da će na takav način obezbediti bolju egzistenciju i bolju budućnost za maloletnu decu. Tužilja je iskazala i nameru da za maloletnu decu podnese zahtev Republici Mađarskoj za dobijanje državljanstva te zemlje. Tuženi se tome protivi.

Pri ovako utvrđenim činjenicama, prvostepeni sud je našao da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne dece sa po 6.000,00 dinara, a da će ostatak obezbediti majka u koji njen doprinos za izdržavanje se uključuje i svakodnevna briga o deci. Vezano za delimično lišenje roditeljskog prava sud je tražio izveštaj u smislu člana 270. Porodičnog zakona od strane Centra za socijalni rad da li je u interesu maloletne dece da imaju državljanstvo Republike Mađarske kakvu je želju izrazila njihova majka. Međutim, organ starateljstva u svom izveštaju navodi da ne može osoba biti lišena roditeljskog prava to što tuženi ne prihvata da maloletna deca budu državljani Republike Mađarske jer to mora biti predmet dogovora među roditeljima. Međutim, opravdane razloge za uskraćivanje saglasnosti za pribavljanje putnih isprava RS organ starateljstva nije naveo.

Pri takvoj situaciji, polazeći od odredbe čl. 78. i 82. stav 1. Porodičnog zakona prvostepeni sud nalazi da je u najboljem interesu maloletnih VV i GG da u saglasnost majke putuju iz Srbije i u Srbiju i da u tome majka ne treba da traži saglasnost oca. Ovo iz razloga što majka trenutno nije u mogućnosti da obezbedi viši životni standard za maloletnu decu jer osim toga što nema stalne mesečne prihode ne može računati na redovan doprinos tuženog obzirom da u ranijem periodu nije redovno postupao u pogledu doprinosa dečjem izdržavanju. U takvoj situaciji, opravdana je njena težnja da ona i deca održavaju bliske porodične odnose sa njenim bratom koji živi i radi u ... i da eventualno uz njegovu pomoć pokuša obezbediti bolji standard za sebe i decu, te da nije opravdano uskraćivati saglasnost za putovanje dece van Republike Srbije jer je jasno da to nije u njihovom interesu. To bi značilo i bolji životni standard za njih. Akt nedavanja saglasnosti u pribavljanju putnih isprava i putovanja u inostranstvo ima karakteristike nesavesnog vršenja roditeljskog prava i u tom domenu prvostepeni sud nalazi da je potrebno lišiti oca roditeljskog prava. Pri tome, prvostepeni sud nalazi da na takav način nije postupio ni suprotno mišljenju organa starateljstva.

Drugostepeni sud odlučujući o žalbi, prihvatio je navode prvostepenog suda delimično u delu kojim je odlučeno o izmeni odluke o održavanju ličnih odnosa maloletne dece i tuženog, s tim što je prvostepenu odluku u neznatnom delu korigovao, pre svega imajući u vidu činjenicu da je maloletna VV u međuvremenu započela školovanje što podrazumeva obaveze koje je ranije imala, pa je bilo neophodno da se obaveze VV u pogledu škole usklade sa viđanjem oca, to je sve u interesu maloletnog deteta.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno postupio kada je delimično preinačio odluku prvostepenog suda vezano za način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i tuženog, a ovo iz razloga što je drugostepeni sud pravilno sagledao potrebe i mogućnosti maloletne VVda se određeno vreme viđa sa ocem, pa je viđanje maloletne dece u pogledu određenih perioda, sa svojim ocem prilagodio obavezama koja deca, posebno maloletna VV ima, vezano za svoje školovanje, što je u sve u interesu maloletnog deteta.

Pravilno je drugostepeni sud cenio navode prvostepenog suda vezano za delimično lišenje roditeljskog prava u smislu člana 82. stav 1. Porodičnog zakona, nalazeći da je u interesu maloletne dece da im se pruži mogućnost da ih tužilja odvede sa dobijenim putnim ispravama kod svog brata u ... i na takav način pokuša obezbediti bolju budućnost. Pri tome, pravilno zaključuje drugostepeni sud da se u ovom slučaju vodilo računa o interesima maloletne dece, što je u skladu i sa odredbom člana 27. st. 1. i 2. Konvencije o pravu deteta. Stoji činjenica da je za pravilan razvoj maloletne dece bitno da oba roditelja budu uključena u proces odrastanja. Međutim, kada ujedno to znači nizak životni standard za maloletnu decu onda akt, nedavanja saglasnosti za pribavljanje putnih isprava i putovanja u inostranstvo od jednog roditelja ima karakteristike da to nije u interesu maloletne dece, a imajući u vidu činjenicu da se ni organ starateljstva o tom nije izjasnio decidirano, to je pravilno procenio nižestepeni sud kada je našao da je doneta odluka vezano za delimično lišenje roditeljskog prava – tuženog u odnosu na maloletnu decu, a u pogledu pribavljanja putnih isprava i odlaska dece u inostranstvo, pravilna.

U pogledu izmene pravnosnažne sudske odluke, a za izmenu o visini doprinosa za izdržavanje za maloletnu decu, osnovano se u reviziji ističe da na strani tužilje postoji nedostatak aktivne legitimacije vezano za taj deo tužbenog zahteva. Naime, prema članu 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti i povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Prema članu 278. stav 2. PZ predviđeno je da tužbu za izdržavanje može podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno dužnikom izdržavanja. Vezano za izdržavanje maloletne dece, s obzirom da je ranije doneta pravnosnažna presuda i utvrđena visina obaveze koju je tuženi dužan da plaća na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece, proizilazi da su tužbu za izmenu ranije donete presude u pogledu visine izdržavanja mogla podneti maloletna deca, tj. maloletni VV i GG. Isti se mogu javiti kao tužioci, s tim što ih u postupku zastupa njihova majka AA kao zakonski zastupnik. Tužbu za izmenu odluke o izdržavanju podnela je AA, koja nije aktivno legitimisana za podnošenje tužbe u ovom delu tužbenog zahteva, pa su nižestepeni sudovi morali da usvoje prigovor tuženog vezano za taj deo tužbenog zahteva i odbiju tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Vezano za odluku nižestepenog suda u pogledu načina održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim, revident posebno nije osporavao.

I pored toga što je ovaj sud delimično usvojio revizijske navode tuženog odluku o troškovima revizijskog postupka doneo je na osnovu člana 207. Porodičnog zakona u vezi člana 164. ZPP, nalazeći da to opravdavaju razlozi pravičnosti.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. i člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić