Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3775/2018
27.11.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koga zastupa Državni pravobranilac – Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Radović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 346/2018 od 13.02.2018. godine, u sednici od 27.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 346/2018 od 13.02.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 346/2018 od 13.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 207/2015 od 14.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu na ime duga za korišćenje poljoprivrednog zemljišta isplati ukupno 32.793,07 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate i da tužiocu naknadi parnične troškove. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 234.488,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 346/2018 od 13.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužioca je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS” 72/11, 55/14). U pogledu primene odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima koja se odnosi na sticanje bez osnova postoji ujednačena sudska praksa, a odluke na koje se revizija poziva ne odnose se na identičan činjenični i pravni osnov kao pobijana presuda. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.