U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Milan Stojaković, advokat iz …, protiv tužene BB iz …, čiji je punomoćnik Željko Lekić, advokat iz …, radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 749/18 od 24.10.2018. godine, na sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 749/18 od 24.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P2 23/16 od 29.06.2018. godine, stavom prvim izreke, maloletni VV, rođen ... godine, poveren je na čuvanje, brigu i vaspitanje tužiocu AA, kao ocu, radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, tako da će adresa prebivališta maloletnog VV biti …, gde živi i tužilac, što je sve tužena dužna priznati i omogućiti. Stavom drugim izreke, ovlašćena je tužena da održava lične odnose sa zajedničkim detetom stranaka, maloletnim VV, na način bliže opisan ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime mesečnog doprinosa izdržavanja maloletnog VV plaća iznos od 5.000,00 dinara, najkasnije do 10-og u mesecu za svaki mesec počev od 29.06.2018. godine kao dana presuđenja pa ubuduće, dok obaveza izdržavanja po zakonu traje. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 749/18 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su zajednicu života zasnovali u novembru 2012. godine, a njihovo zajedničko dete, maloletni VV je rođen … godine. Zajednica života je konačno prekinuta 09.01.2016. godine, kada je tužilac primio krivičnu presudu kojom mu je izrečena uslovna osuda zbog nasilničkog ponašanja prema tuženoj, zbog događaja od 31.07.2014. godine. Radi odlučivanja o predloženoj privremenoj meri Komisija veštaka pri Opštoj bolnici u … je dala nalaz da se kod parničnih stranaka ne uočavaju znaci duševne bolesti, da je dete potrebno poveriti majci, uz održavanje ličnih odnosa oca i maloletnog deteta. U postupku izvršenja privremene mere tuženoj su izrečene novčane kazne zbog nepostupanja da dete dovede u Centar za socijalni rad radi viđanja u određenim terminima sa ocem. Tužena ne menja svoj stav u vezi viđanja i onemogućava ocu da viđa dete osim u njenom prisustvu, a menjala je svoje prebivalište i boravište više puta. Imajući u vidu uzrast maloletnog deteta i potpunu diskfunkcionalnost porodice i objektivno neodržavanje ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, ni u meri minimalnog po privremenoj meri, određeno je veštačenje preko Instituta za mentalno zdravlje koji je u izveštaju od 16.03.2017. godine naveo da tužena nije došla na zakazane termine, a da je Komisija instituta na osnovu autoanamnestičkih podataka i procene psihičkog stanja tužioca zaključila da je tužilac motivisan i sposoban za vršenje roditeljskog prava. Prema izveštaju CSR „…“ … od 06.12.2016. godine, maloletni VV lepo reaguje na oca, prema njemu ne pokazuje strah i odbojnost, niti je tražio da majka bude prisutna prilikom viđanja i ostao je sa ocem u prostorijama u CSR. Nadalje je kroz više nalaza i mišljenja Centra i Komisije veštaka, kontinuiranog praćenja porodice, sa osvrtom na postojanje krivične presude i na to da nije bilo prijava za nasilje nad detetom, da zbog menjanja iskaza i ponašanja tužene postoji sumnja u verodostojnost njenih izjava i prijava, Centar za socijalni rad dao mišljenje da treba promeniti privremenu meru i dete poveriti ocu imajući u vidu vezanost deteta za oca, da tužena ne prepoznaje potrebe deteta u pogledu redovnih kontakata sa ocem i razvijanja adekvatnih navika deteta u skladu sa uzrastom, zanemaruje zdravstvene potrebe deteta i obezbeđenje stimulativne sredine za razvoj deteta, izražava nerealne strahove i vezanost za dete, koji je ograničavaju u adekvatnom odgovoru na potrebe deteta i koji dovode dete u neadekvatnu traumatičnu situaciju, menjajući mesto boravka bez očigledne ideje i cilja o daljem izvesnom i stalnom funkcionisanju maloletnog deteta, uz procenu da bi odvajanje od oca stvorilo još veću traumu za dete. Maloletni VV se od predaje ocu 20.06.2017. godine nalazi kod oca, koji se adekvatno brine o detetu, potpuno je angažovan i posvećen njegovim potrebama, od osnovnih životnih potreba deteta, zdravstvene zaštite, redovne ishrane, higijene, adekvatnog oblačenja do socijalizacije, a dete je upisano u obdanište. Uzimajući u obzir trenutno psihičko stanje deteta, njegov otpor i ispoljavanje jako negativnih emocija prema majci, izneto je mišljenje da se reguliše model viđanja tako što će majka viđati dete svake srede od 15,00 do 18,00 časova na adresi oca koji je dužan da to obezbedi uzimajući u obzir vremenske i prostorne uslove. Tužilac ima dvoje odrasle dece iz prethodnog braka, korisnik je inostrane penzije u visini od 1.050 evra i živi sam u komfornoj i potpuno opremljenoj kući, a tužena iz prethodnog braka ima troje dece koja joj pomažu manjim novčanim iznosima, nezaposlena je i radi sezonske poslove.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev zaključujući da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na čuvanje, brigu i vaspitanje tužiocu, imajuću u vidu prihvaćene ekspertize i mišljenje centra za socijalni rad, kao i utvrđenu činjenicu da je tužilac uklonio propuste u pogledu navika, higijene, zdravlja i socijalizacije deteta, i nesumnjivo uočenog sveukupnog napretka u razvoju maloletnog deteta nakon prelaska kod oca imajući u vidu uzrast deteta i njegove potrebe i nespornu činjenicu da tužena nema redovnih prihoda, a da tužilac s druge strane raspolaže i dovoljnim sredstvima za zadovoljenje materijalnih potreba. Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 5.000,00 dinara mesečno s obzirom da je dužnost svakog roditelja da koristi maksimum svojih kapaciteta i obezbedi sredstva potrebna za izdržavanje deteta, a da nezaposlenost nije razlog za oslobađanje od ove obaveze. Imajući u vidu trenutno psihičko stanje deteta, otpor i ispoljavanje negativnih emocija prema majci, prvostepeni sud je odredio model viđanja maloletnog VV i majke na način opisan u prvostepenoj presudi. Međutim, drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda u pogledu modela viđanja sa majkom nalazeći da nisu jasni razlozi da se viđanje deteta i majke ostvaruje na adresi oca i pored činjenice da postoji otpor deteta prema majci, a naročito s obzirom na poremećene odnose roditelja i dugotrajan konfliktni odnos, zbog čega je u ovom delu ukinuo prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletnog deteta da samostalno roditeljsko pravo nad njim vrši otac, a da majka doprinosi izdržavanju u iznosu koji je dosuđen. Na taj način je obezbeđeno da dete ostane u sredini u kojoj živi već duže vreme, kod oca koji je motivisan, koji se adekvatno brine o detetu i kod koga se dete oseća emotivno sigurno s obzirom da se njegovo trenutno psihičko stanje ogleda u otporu i ispoljavanju jako negativnih emocija prema majci, zbog čega su kod oca ispunjeni svi uslovi za njegov pravilan budući psihofizički razvoj. Redovnim kontaktima sa majkom, ublažiće se otpori i ispoljavanje negativnih emocija deteta prema majci, pa uz odgovarajuću posvećenost majke njegovim potrebama, vremenom će se prevazići problemi koji su se javljali zbog izostanka kontinuirane veze deteta sa majkom što će dovesti do odgovarajuće bliskosti sa njom. Neodlučnost majke, neprepoznavanje najboljeg interesa deteta i njegovih potreba, kao i njena česta preseljenja pokazuju da je za sada situacija u očevoj porodici stabilnija, što je za dete veoma bitno. Ostali navodi iz revizije, koji su usmereni pre svega na osporavanje odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava ne dovode u sumnju osnovni zaključak nižestepenih sudova da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletnog deteta da ostane u sredini u kojoj živi, odnosno da samostalno roditeljsko pravo nad njim vrši otac.

S obzirom da su nižestepeni sudovi pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenili materijalno pravo odnosno da je zakonsko izdržavanje određeno u iznosu koji zadovoljava potrebe deteta, a ne ugrožava egzistenciju majke kao dužnika izdržavanja, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić